UPRAVNI SUD ODLUČIO: Poništeno rešenje crnogorskog MUP o zabrani ulaska Vladimira Božovića u Crnu Goru
Upravni sud (US) poništio je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kojim je bivšem ambasadoru Srbije, Vladimiru Božoviću, 10. novembra 2022. godine zabranjen ulazak u Crnu Goru.
Iz US su saopštili da je utvrđeno da u rešenjima upravnih organa nije pojašnjeno zbog kojih razloga tužilac predstavlja smetnju po unutrašnju bezbednost, odnosno šta je razlog da se tužiocu zabrani ulazak na teritoriju Crne Gore, prenose Vijesti.
- Ovo iz razloga što se u rešenjima upravnih organa navodi da je uvidom u evidencije koje vodi Uprava policije utvrđeno da postoji smetnja iz razloga nacionalne bezbednosti za ulazak tužioca u Crnu Goru, te da je Uprava policije o tome obaveštena aktom Agencije za nacionalnu bezbednost koji je označen stepenom tajnosti „tajno“, zbog čega podaci iz istog ne mogu biti prezentovani u rešenju o zabrani ulaska u Crnu Goru - navodi se u saopštenju.
Pojasnili su da nije sporno to što ANB, saglasno zakonskim ovlašćenjima, utvrđuje postojanje razloga, koji sa aspekta nacionalne bezbednosti, predstavljaju smetnju za ulazak u Crnu Goru i što nije dužna da te razloge obrazloži.
- Međutim, pojam prava na pravično suđenje, u smislu odredbe člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, podrazumeva, između ostalog i pravilo o „jednakosti oružja”, kao i pravo na obrazloženu odluku i pouzdane dokaze. U presudi Rowe i Davis protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br.28901/95, st.65-66, Evropski sud za ljudska prava je ukazao da se, da bi se ispunili zahtevi člana 6, pitanje u vezi sa neobelodanjivanjem dokaznog materijala mora postaviti pred domaćim sudovima svakog nivoa nadležnosti, koji moraju odobriti odluku tako što će uspostaviti ravnotežu između javnog interesa i interesa pojedinca - navodi se.
Oni su ukazali da pravo na uvid u sve dokaze nije apsolutno i ono može biti ograničeno zbog nekog drugog suprostavljenog interesa, u ovom slučaju interesa nacionalne bezbednosti, te zaštite slobode i prava drugih ljudi, ali da bi se to ograničenje moglo opravdati, neophodno je na jasan i nesumnjiv način utvrditi da je odluka da se tužiocu zabrani ulazak na teritoriju Crne Gore zakonita, doneta u cilju ostvarenja legitimnog cilja:
- Pri čemu mora biti uspostavljena pravična ravnoteža između preduzete mere, sa jedne i prava tužioca, sa druge strane. Nacionalni zakonski režim ne ispunjava uslov 'u skladu sa zakonom' ako dozvoljava izvršnoj vlasti da odlučuje, od slučaja do slučaja, da li da primeni ili da uskrati važne procesne zaštitne mehanizme. Ovaj pristup je usvojen u predmetu G.C. protiv Bugarske, od 24.aprila 2008. godine, gde je nalog za proterivanje stranca bio donet bez bilo kakvog upućivanja na činjenično stanje, samo na osnovu 'ozbiljne pretnje bezbednosti države', koju je predstavljalo prisustvo podnosioca predstavke. Upravni sud zaključuje da se zakonitost rešenja može ispitati jedino ukoliko su poznati razlozi zbog kojih tužilac, eventualno, predstavlja smetnju po nacionalnu bezbednost, i ako o tome postoje odgovarajući dokazi, koji, ukoliko su takve prirode da bi se njihovim obelodanjivanjem, iz određenih razloga, ugrozila nacionalna bezbednost države, ne moraju biti obelodanjeni i navedeni u rešenju, ali, nesporno, moraju postojati i uz spise predmeta, kao podaci sa oznakom tajnosti, biti dostavljeni na uvid Sudu, o čemu se u konkretnom ne radi, zbog čega je Upravni sud tužbu usvojio i osporeno rešenje poništio - konstatuje se, navode Vijesti.
Kurir.rs/