Ukrajina, koju već godinu dana razara rat, upravo proživljava još jednu katastrofu, koju niko nije mogao ni da nasluti.
Južni deo ove države je totalno poplavljen, a do toga nije došlo usled prirodne katastrofe, već zbog miniranja brane na Dnjepru, za šta okrivljene ruske trupe. Međutim, ova akcija nije nanela štetu samo Kijevu, već i ruskoj vojsci - jer su bujice potopile čitave pukove.
Naime, prema svedočenju ukrajinskih vojnika, ruske trupe odnele su poplave vode, i oni koji su imali sreće da prežive, sada beže sa istočne obale reke Dnjepra.
Takođe, prema njihovim informacijama, mnogi ruski vojnici su poginuli ili povređeni nakon pucanja brane.
Zapravo, bežanija koja je nastala nakon pucanja brane, prema mišljenju mnogih je dokaz da Rusija ne mari mnogo za vojnike na svojim položajima.
Ukoliko su tvrdnje Ukrajine o namernom miniranju tačne, a njih potvrđuju i američki obaveštajci, ruski vojnici su namerno uništili branu kako bi poplavili ukrajinske položaje, kao i prilaze levoj obali reke Dnjepar, i naseljima koja se tamo nalaze.
Očigledno, nisu u obzir uzeli to da se će usled nagiba tla oko reke voda poplaviti i istočnu obalu na kojoj je stacionirana ruska vojska.
Takođe, nisu u obzir uzeli ni to što je leva (istočna) obala niža od desne, zbog čega je sada više poplavljena.
Pored toga, Ukrajinci sada znaju da i Rusi moraju da se evakuišu zbog poplava, a ima malo pravaca u kojima bi mogli da odu. Miniranje je izazvalo opasnost za nuklearku Zaporožje koja je pod njihovom kontrolom, ali i za Krim koji su anektirali 2014. godine.
Kako je na ukrajinskoj strani?
Situacija nije bolja ni na desnoj, odnosno ukrajinskoj strani reke. Kako se sa ove strane obale nalaze kuće u kojima živi ukrajinsko civilno stanovništvo, jasno je da se u ovom delu ratom zahvaćene zemlje sada odvija i ozbiljna humanitarna katastrofa.
Ukrajinski građani koji žive u okupiranom Hersonu, pokušavaju da nađu spas od bujica vode, koje su prekrile i krovove kuća.
Tome najbolje svedoče snimci koji su se pojavili na internetu, poput onog na kom se vidi majka koja na krovu, zajedno sa dvoje dece doziva pomoć spasioca.
Kako je naveo ukrajinski poslanik Oleksi Gončarenko, snimak je nastao u okupiranom delu kersonske oblasti, gradu Oleški u kom ruske vlasti ne dozvoljavaju stanovnicima da se evakuišu.
„U međuvremenu, meštani su noć proveli na krovovima kuća. Rusija ne čini ništa da spase ljude. Zato što je ovo okupatorska država, ne mari za ljude“, naveo je Gončarenko.
Ipak, slučaj nije završen tragično zahvaljujući ukrajinskim artiljercima iz 406. brigade koji su uspeli da dronom dostave vodu za piće ženi i njenoj deci koja su zarobljeni.
Inače, sudbinu majke i njeno dvoje dece, prema rečima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, deli još 42.000 ljudi, od kojih su mnogi noć proveli na drveću kako bi pobegli od vode.
Takođe, guverner Hersonske oblasti Oleksandr Prokudin rekao je da se oko 24.000 ljudi nalazi u „najkritičnijoj zoni“ na desnoj obali Dnjepra, koju kontroliše Ukrajina.
Za sada nema zvaničnih izveštaja o nastradalima, a portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi je izjavio da je poplava verovatno prouzrokovala „mnoge smrtne slučajeve“.
Zbog toga Ukrajina sada pokušava da evakuiše građane uzvodno od Hersona i oni bi trebalo da budu odvedeni autobusom do grada, a zatim vozom do Nikolajeva i dalje u druge ukrajinske gradove.
Inače, brana Kahovka bila je smeštena na reci Dnjepar, glavni plovni put prolazi kroz jugoistočnu Ukrajinu, a nizvodno postoji više gradova, uključujući Herson. Više visokih ukrajinskih zvaničnika i vojnih ličnosti optužilo je Rusiju za sabotiranje brane.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je sazvao hitan sastanak svojih šefova bezbednosti, rekao je da uništenje „samo potvrđuje za ceo svet“ da ruske snage „moraju biti proterane iz svakog kutka ukrajinske zemlje“.
Zašto sada?
Pretpostavlja se da je cilj miniranja brane bio sprečavanje napretka velike ukrajinske kontraofanzive. Naime, ovim potezom Rusi su verovatno hteli da zaustave ukrajinsko napredovanje i da im stvore probleme jer sada ukrajinske vlasti moraju da se fokusiraju na evakuaciju stanovništva u ugroženim područjima.
Da su čekali „minut do početka kontraofanzive“ govori i podatak da su se tokom ponedeljka pojavile informacije da su ukrajinske snage pojačale su svoje artiljerijske udare i kopnene napade u naletu ofanzivnih vojnih aktivnosti koje su besnele duž više sektora linije fronta.
Kurir.rs/Nova