Preksinoć je upriličeno još jedno Visoko Obraćanje, na kome je Ana Brnabićeva - nakon što je nabrojala postignuća Vlade - blagoizjavila „imate moju ostavku“. Ostalo je, međutim, nejasno kome se obraćala i da li je ozbiljno mislila. Posle je išlo „sve redno“, što reko „naš narod“: dakle, visoka statistika, najava povećanja plata i pojeftinjenja hleba.
Kad je davnih godina Politika u alotropskoj modifikaciji socijalističke Rotopalanke, umesto „Drug Tito se vratio iz posete Kambodži“, na naslovnu stranu greškom zapandrčila da se iz Kambodže vratio „drug Toto“, bilo je grdnog degeneka. Budući da se Visoko Mesto često poredi s drugom Titom - i da ima otprilike istu moć - degeneka bi moglo biti i u kolegijumu televizora koji je prenosio Visoko Obraćanje zbog tehničkih brljotina s bubicom i mikrofonom, koje su ostavile utisak posvemašnje drljavosti, a ne sumnjam da će ostaviti utisak i na priloge u „Utisku nedelje“. Proveriću.
A kakav je moj utisak? Isti kao i prethodnih dana: na istoku na zapadu i zapadu na istoku ništa novo. Nakon Visokog Obraćanja, usledila su opoziciona kontraobraćanja, posle kojih je bilo jasno kao dan da Visoko Mesto pošto-poto hoće da ostane na vlasti, a da opozicija i dalje pošto-poto hoće da se na vlast uspentra ili 1. Visokim Strmopizdom ili 2. iznuđivanjem Visoke Ostavke pod pritiskom građanskih protesta.
Bojan Klačar iz Cesida je u jučerašnjem nedeljniku Nedeljnik grdno razočarao opozicione personae dramatis (svih boja) izjavivši, citiram: „Očito je da su stranke iz opozicije selektovale određene ljude za koje veruje da bi mogli biti nosioci poruka na ovim izborima. Opozicija (svih boja) nije ni blizu osvajanja vlast, niti su političke promene izvesne u kratkoročnom periodu. Za preuzimanje vlasti neophodan je osetniji gubitak podrške za vladajuću koaliciju i spremnost opozicije da uđe u njihovo mekše biračko telo“.
Klačar je opoziciji u uvijenijoj formi rekao isto što je Vuku Draškoviću, nakon što ga je domaćinski ugostio, rekao član SPO i predsednik mesnog odbora iz Donjeg Pičkovca: za tebe ćemo glasati kad budeš vlast, do tada ćemo glasati za Slobu.
Decenijama sam mislio da je Vukov espeoovac govno-čovek, da bih tu nedavno, upravo u razgovoru s Vukom, dokontao da je čovek bio realpolitičar i da je hteo da kaže ono što i vrapci znaju: politička klasa mora kako zna i ume da se uspentra na vlast i tek onda da računa na „sigurne glasove“.
Lepo se to videlo kad se DOS - mada pomalo kurvanjski, bez Vuka, koji je obavio 80% posla demontaže Miloševića - konačno uspentrao na vlast. Na prvim izborima je dobio 175 poslanika, kao što je i Vučić privukao astronomsko članstvo i masovnu podršku tek nakon uspenija na vlast. To tako ide, ne samo u Srbiji nego svugde. Niko se u političkoj istoriji sveta nije uspentrao na vlast govorancijama glumaca i slučajnih prolaznika, nego su se svi koji su se uspentrali na vlast, na vlast uspentrali zahvaljujući politikama izričito suprotnim od vladajuće i iznalaženjem načina i stvaranjem situacija da što više ljudi prikloni politici koju zastupa.
Nastavak u sutrašnjem broju.