"ANKSIOZNOST, BOL U MIŠIĆIMA, DEKONCENTRISANOST, NESVESTICA... Dr Milovanović: Ne zovite psihijatra! To su SIMPTOMI OVE BOLESTI
Sindrom hroničnog umora - bolest je koju je priznala i Svetska zdravstvena organizacija i dala šifru R-53.8 prošle godine, a već postoji šifra od 1969. godine G-93.3 za 'postvirusni sindrom umora'. To je ozbiljna bolest naročito sada kada se pojavljuje gotovo u formi epidemije posle kovid infekcije, ali mnogi ljudi ne znaju da je razlikuju od stanja umora i često je, samim tim, ne leče. Zato je ovim povodom gost prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog.
Bitno je diferencirati umor i hronični umor, razdeljuje MIlovanović.
- Sindrom hroničnog umora je bolest i ozbiljna je. Postoji jedan oblik trivijalizacije i pomislite ma to je umor, i ja sam umoran, pa šta. Igrom slučaja bavim se time 30 godina. Imate Fokuda, japanski kriterijumi, kanadski... Ukratko, to je umor koji traje duže od 6 meseci i remeti vam normalni život. Imate problem sa padom energije, poremećaj spavanja i to i kod mlađih ljudi imate pad intelektualnih sposobnosti, pamćenje, koncentracije, e to najviše zabrine. Disautonomija, izgubite svest, bolovi u mišićima i zglobovima, većina ima stomačnih problema, tu imamo ozbiljan problem - rekao je i naveo četiri stepena bolesti.
- Prvi stepen je ovo što sam naveo. Drugi je kad već ne možete da radite, i onda pacijenti imaju veliki problem, niko ih ne razume to je tek drugi stepen. Oni napuštaju posao jer ih niko ne razume, urade dijagnostiku i sve je u redu, jer se ta bolest manifestuje oštečenjem na niovu mitohondrija organela koje proizvode energiju, morate da uradite biopsiju mišića, ili neurokardiološkim testiranjem gde se jedino mogu videti promene. Ako neko studira, ljudi napuštaju čak i studije, a niko im ne veruje... A treći stepen je pacijent ne može da izađe iz kuće, a četvrti ne može da ustane iz kreveta! - rekao je Milovanović.
Navodi da se posle Kovida ova bolest prikazala u svojoj punoći.
- Imamo podgrupu pacijenata koji ulaze sa dijagnozom ove bolesti. Postoje jasno definisani kriterijumi. Uradite dijagnostiku. Često se pojačava anksionznost, fobija, strahovi i ti ljudi često završe kod neuropsihijatra, a to je pogrešno u osnovi je organski problem, ne psihološki. To je pad svih sistema, jer su te organele u svim ćelijama. Ako imate krize svesti neurokardiološku, gastroenterološku dijagnozu ako imate problem sa stomakom... Postoji evropska mreža MEA gde se eksperti bave i naučno i klinički ovom bolešću - rekao je Milovanović.
Kurir.rs