Beograd, 13. februar 1995. godine. Oko 19 sati snažna eksplozija odjeknula je u porodičnom stanu u Ulici Grčića Milenka.
I 28 godina kasnije forenzičar Časlav Ristić jasno se seća tog stravičnog prizora.
- Prizor je bio jeziv. I dan danas se sećam toga i položaja leševa. Sećam se kako su vrata izbijena iz štoka, ulazna vrata, pola zida od kupatila... Nebojša nije imao delove tela, prevashodno su mu ruke raznešene, ali i ostali delovi tela. Bilo je krvi po zidu, a od takvih uviđaja i očekujete užas i haos – kaže Ristić.
Dve ručne bombe aktivirao je Nebojša Belivuk i usmrtio sebe, suprugu i njenu majku. Masakr se dogodio u porodičnom stanu u širem centru Beograda. Slučaj je bio zaboravljen sve dok dve i po decenije kasnije nije uhapšen Nebojšin sin Veljko Belivuk, pod optužbom da je vođa bande.
U stanu su tada bili i Belivukovi tast i svastika, ali i sam Veljko Belivuk. Tada je ostao i bez oca i bez majke. Oni su tom prilikom zadobili lakše povrede. Ristić kaže da je već na licu mesta bilo jasno da je Belivuk sam aktivirao bombe i da je najverovatnije hteo da u kupatilu izvrši samoubistvo.
- Navodno su oni sedeli u kuhinji, došlo je do male svađe, čarke. Nebojša je krenuo, uzeo dve bombe iz predsoblja i krenuo je prema kupatilu. Supruga i tašta su krenule za njim u pokušaju da ga odvrate od ideje ili da mu izvuku bombe iz ruku. On je u tom trenutku aktivirao bombe i slučaj se završio tragično.
Bez povreda su prošla jedino deca. Tada 9-godišnji Veljko Belivuk i njegov rođak bili su u jednoj od susednih soba.
- U jednoj od soba koja se nalazi levo od ulaznih vrata nalazila su se deca. Ona su, hvala Bogu, bila zaštićena. Jeste eksplozija oštetila stakla na prozoru i zidove, ali deca nisu bila povređena – kaže nam Ristić.
Iako se u 20-godišnjoj karijeri susretao sa brojnim zločinima, Ristić kako kaže, ovu tragediju pamti kao jednu od najtežih.
(Kurir.rs)