Potpuno neočekivano, 1979. godine, bivši policajac iz Čikaga - pobožni i konzervativni porodični čovek - ušao je u sovjetsku firmu u Njujorku koja je bila čuveni paravan za obaveštajne operativce Hladnog rata. Robert Hensen, koji je od policajca postao agent FBI samo tri godine ranije, ponudio je da preda strogo poverljive detalje GRU, sovjetskoj vojno-obaveštajnoj organizaciji za novac.
Njegove informacije su bile toliko dobre da su na kraju dovele do pogubljenja najmanje tri američka čoveka. To je učvrstilo nemilosrdno efikasnu, 22-godišnju vezu između Hensena i njegovih rukovodilaca, "verovatno najgoru obaveštajnu katastrofu u istoriji SAD", prema komisiji koja je kasnije osnovana da to istraži. U središtu šokantne izdaje bio je čovek koji je izgledao satkan od pravog materijala kontraobaveštajaca, čovek koji je maltretirao kolege na pogrešan način, ali je delovao potpuno odan poslu i svojoj zemlji.
Hensen je živeo u pregrađu Virdžinije sa suprugom i šestoro dece, družio se sa istim najboljim prijateljem iz srednje škole i pokušavao da regrutuje druge da mu se pridruže u Opus Dei, organizaciji unutar Katoličke crkve poznate po svojoj izuzetnoj predanosti i misteriji. Na kraju je otkriven 2001. godine, uhapšen u jednom od parkova u predgrađu, dok su porodica i prijatelji bili šokirani. Umesto da uživa u penziji u živopisnoj Virdžiniji, Hensen je završio u zatvoru u Koloradu, zatvoren sa najopasnijim američkim kriminalcima. Pronađen je mrtav 5. juna ove godine u svojoj ćeliji, a uzrok smrti nije saopšten. Imao je 79 godina. Hensenovo nasleđe izdaje ostaje gotovo bez premca skoro četvrt veka nakon njegovog hapšenja.
Njegov pedigre je trebalo da ga isključi iz njegove istorijske uloge izdajnika, ali ga je takođe savršeno postavio da to izvede. Odgajan od oca policajca u Čikagu, Hensen se pridružio gradskoj policiji, i poslat je pravo da radi u kontraobaveštajnoj službi. Bezuspešno se prijavio u NSA, a zatim se okušao u FBI i uspeo; do 1979. preselio se u Njujork sa svojom porodicom i radio u kontraobaveštajnom odeljenju FBI.
Tada je napravio kontakt sa Sovjetima u kancelarijama u Amtorgu, trgovačkom preduzeću osnovanom 1924. od strane SSSR-a koje je bilo poznato po popunjavanju članova GRU-a. "Informacije koje je Hensen predao GRU su bile senzacionalne, neke od najčuvanijih tajni FBI I CIA. Hensen je otkrio identitet TOPHAT, najvažnijeg američkog obaveštajnog izvora unutar GRU-a", piše Dejvid Vajs u svojoj knjizi iz 2002. godine "Spy: The Inside Story of How the FBI’s Robert Hanssen Betrayed America".
"Iz svojih pristupa FBI dokumentima, Hensen je bio u mogućnosti da identifikuje TOPHAT kao kodno ime biroa za Dimitrija Fedoroviča Poljakova. U to vreme Poljakov je prenosio tajne SAD 17 godina. Vašington ga je smatrao agentom od najveće važnosti", piše Vajs.
Kako piše u knjizi, Hensen je imao jeziv razlog za svoje akcije: želeo je da preda Poljakova GRU pre nego što Rus otkrije njegov pravi identitet i otkrije ga FBI. "Morao je da bude svestan da će njegove informacije verovatno dovesti do pogubljenja TOPHAT-a - to je bila cela poenta", piše Vajs.
Prema komisiji Vebster iz 2002. godine, koja je osnovana da preispita bezbednosni program FBI nakon Hensenovih otkrivanja informacija, on je kasnije tvrdio da je njegova motivacija bila ekonomska: pritisak izdržavanja rastuće porodice u Njujorku sa neadekvatnom platom u Birou. Međutim, pošto je Hensen špijunirao iz FBI-a, još jedan ruski resurs je špijunirao iz CIA-e - Oldrič Ejms. I on je otkrio identitet Poljakova, a TOPHAT je pogubljen 1986. godine, napisala je Vebsterova komisija. Njegov cilj je bio da dobije "malo novca" od špijunaže i da onda izađe. Tokom ovog početnog perioda špijunaže, plaćeno mu je oko 20.000 dolara, navodi se.
"Hensen je predao GRU tri serije tajni", piše Vajs u knjizi. U svom prvom pristupu, otkrio je da je FBI prisluškivao sovjetski stambeni kompleks. Takođe je predao spisak osumnjičenih sovjetskih obaveštajnih službenika... Komunicirao je sa GRU preko kodiranih radio prenosa i preko jednokratnog bloka, neraskidivog sistema šifrovanja koji su favorizovali Rusi. Ali od raznih tajni koje je Hansen preneo GRU, nijedna ne može da se poredi sa njegovom izdajom TOPHAT-a.
Do 1981. godine, da li zato što je osećao krivicu ili strah nakon što je prebačen u sedište FBI u Vašingtonu, Hensen je prekinuo kontakte sa Sovjetima i priznao je sve svojoj ženi, advikatu i svešteni, prenela je komisija. Hensenova žena Boni poznavala je sveštenika preko Opus Dei, a on je ohrabrio FBI agenta da se preda vlastima, pre nego što je pozvao Hensena kasnije i rekao da, umesto toga, mogao bi da preda novac od špijunaže crkvi. Svojoj ženi je rekao da je prestao sa špijuniranjem i ona mu je verovala. Ali nije prošlo dugo pre nego što se opet vratio tome.
Godine 1985, samo devet dana nakon što je prebačen na terenski nadzorni položaj u Sovjetskom odeljenju za kontraobaveštajnu službu u Njujorku, "pisao je višem obaveštajnom operateru KGB-a da ga obavesti da će uskoro dobiti "kutiju dokumenata (koja sadrži) najosetljivije projekte Obaveštajne zajednice SAD", izvestila je komisija. Dodaje da je Hensen tražio 100.000 dolara za dokumenta (primiće samo 50.000) i upozorio da, kao kolekcija, dokumenta ukazuju na njega. Hensen je delimično bio zabrinut za svoju bezbednost, piše komisija.
"Moram da upozoriom na određene rizike po moju bezbednost kojih možda niste svesni. Vaša služba je nedavno pretrpela neke neuspehe. Upozoravam da su Boris Južin,Sergej Motorin i Valerij Martinov regrutovani od strane naših "Specijalnih službi"", napisao je Sovjetima.
Prema komisiji, drugi ugrađeni špijun - Ejms, iz CIA - "dao je Sovjetima iste informacije o tri sovjetska dezertera otprilike u isto vreme kada i Hensen. Dvojica su pogubljena; treći je osuđen na petnaest godina teškog rada". Hensen je sticao bogatstvo i pamet, pokušavajući da modernizuje puteve sovjetskih špijuna, dok je Sovjetima prosleđivao oko 6.000 dokumenata i 26 kompjuterskih diskova, koji su se na kraju promenili iz GRU u KGB - koristeći pseudonime navedene u izjavi koja uključuje Ramona Garsiju i Džima Bejkera. Informacije koje je preneo uz "detaljne tehnike prisluškivanja, pomogle su da se potvrdi identitet ruskih dvostrukih agenata i odao druge tajne", preneo je AP.
Zvaničnici su takođe verovali da je obavestio Moskvu o tajnom tunelu koji su Amerikanci izgradili ispod sovjetske ambasade u Vašingtonu radi prisluškivanja. Veruje se da se Hensen obogatio za 1,4 miliona dolara - i diverzifikovao svoju nadoknadu kako je vreme odmicalo, govoreći svojim rukovodiocima da je bilo teško potrošiti gotovinu bez izazivanja sumnje.
"Možda neke dijamante kao sigurnost mojoj deci i nešto dobre volje da, kada dođe vreme, prihvatite više službe kao gostujućeg predavača", napisao je jedne noći, piše Vajs. "Pošto je Hensen sugerisao da bi nekoliko dijamanata bilo dobrodošlo, KGB se obavezao sa jednim u septembru 1988", piše Vajs, opisujući kako je dragulj vredan 24.720 dolara ostavljen agentu FBI ispod mosta u severnoj Virdžiniji.
"Nekoliko meseci kasnije, na Božić, dobio je drugi dijamant vredan 17.748 dolara. Za Hensena, dijamanti su imali prednost jer su mali i stoga ih je lako sakriti. Novac koji je stalno pristizao iz Moskve postajao je glomazan i teže ga je sakriti, posebno u kući koju je delio sa ženom i šestoro dece", piše Vajs. U međuvremenu je napredovao u FBI i u maju 1990. unapređen u Osoblje za inspekciju Biroa.
"Između ostalih dužnosti, Hensen je bio zadužen za pomaganje u pregledu kancelarija pravnog atašea FBI-ja u ambasadama širom sveta. Hensenovi sovjetski rukovodioci čestitali su mu na unapređenju: "Želimo vam sve najbolje u životu i karijeri'", navodi komisija.
"Pošto su uverili Hensena da će njihovi komunikacioni mehanizmi ostati na mestu, Sovjeti su ga savetovali da radi novi posao, da putuje. Hensenova špijunaža se nastavila nakon što se pridružio inspekcijskom osoblju. Nakon raspada Sovjetskog Saveza i Gorbačovljeve ostavke, Hensen je "odlučio da se povuče iz svoje špijunske aktivnosti, kako tvrdi, zbog osećanja krivice", izvestila je komisija.
Neuspešno i kratko je pokušao da uspostavi kontakt 1993. godine ali svoj treći deo špijunaže nije počeo do 1999. godine, kada se žalio Rusima na probleme sa novcem. "U to vreme, Hensen je nagomilao dugove na kreditnoj kartici, od kojih je neke stavio u hipoteku za kuću tokom dva refinansiranja; neko od šestoro njegove dece bilo je na koledžu; a finansijski pritisci su stvarali (u frazi koju je Hensen usvojio tokom razgovora) atmosferu očaja", izvestila je komisija.
"Hensen je tvrdio da su mu otplate hipoteke toliko porasle da je gubio novac svakog meseca, a dug je rastao. Shodno tome, on je sebi postavio "finansijski cilj": da dobije 100.000 dolara od Rusa da otplati svoj dug", piše Vajs.
Ajms je bio razotkriven kao špijun 1994. godine, ali američke obaveštajne agencije su postajale sve više sumnjičave i ljute zbog kontinuiranog uspeha njihovog neprijatelja u dobijanju osetljivih informacija. Nisu mogli da shvate gde je curenje, i godinama su se fokusirali, pogrešno, na veterana CIA-e.
Kasnije će se ispostaviti da je oficir u jednom trenutku živeo u istoj ulici kao Hensen i čak je pohađao istu crkvu. Ali nakon što je FBI došao u posed snimka razgovora iz 1986. između operativca KGB-a i osumnjičene krtice, postalo je jasno da veteran CIA nije bio govornik. Analitičari koji su radili sa Hensenom ne samo da su prepoznali njegov glas već i frazu za koju se znalo da je koristio - i slučaj je širom otvoren.
"U januaru 2001. Hensen, koji je tada bio pod sumnjom, prebačen je iz Stejt departmenta u sedište FBI-ja kako bi mogao da bude pomno praćen. Ubrzo nakon toga, kasnije je tvrdio Hensen, počeo je da veruje da je predajnik za praćenje postavljen u njegov automobil.
Hensen je 18. februara 2001. godine bio na misisa porodicom, nakon koje je proveo vreme sa prijateljem pre nego što ga je ostavio na aerodromu. Nakon toga se odvezao do Fokstaun parka, samo 10 minuta od svoje kuće, gde je nenametljivi 56-godišnjak izvukao plastičnu kesu za smeće zapečaćenu providnom trakom iz svog automobila. Otišao je u park, a onda se vratio praznih ruku - samo da bi zatekao naoružane agente koji su čekali da ga uhapse. Kasnije 2001. Hensen se izjasnio krivim po 15 tačaka za špijunažu i zaveru u zamenu da vlada ne traži smrtnu kaznu. Osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. U Koloradu je 79-godišnjak pronađen mrtav u svojoj ćeliji.
On je vlastima nakon hapšenja rekao da je njegova motivacija bila finansijska; u pismu Rusima iz 2000, međutim, "dodao je, sumnjivo, da je svoju odluku da postane špijun doneo kao tinejdžer, inspirisan autobiografijom Kima Filbija, sovjetske krtice u britanskoj obaveštajnoj službi", piše Vajs u knjizi. Ostao je čovek misterije, živeći skromno dok je gomilao nepropisno stečeno bogatstvo, uranjajući se u religiju i moral dok je prodavao kobne tajne koje su osuđivale i ugrožavale druge ljudske živote.
"Verujem da je bio ozbiljno religiozan i ozbiljan špijun. Možda bi ga dijagnoza otkrila potpuno bipolarnom osobom, sposobnom da segmentira različite delove svog života. Delovi koji su po svemu sudeći bili kontradiktorni", kaže njegov bivši šef iz FBI-ja Tom Berns.
Kurir.rs/Telegraf.rs