Zvanični Vašington je već najavio sankcije za Prištinu zbog odbijanja da preduzme konkretne korake za deeskalaciju situacije na severu Kosova, a sada se u razmišljanje o uvođenju sankcija uključila i Evropska unija, koja je najavila da ponašanje kosovskih vlasti za sobom može da povuče određene posledice. Sagovornici Kurira ukazuju da će sankcije EU, ukoliko kosovski premijer Aljbin Kurti ne počne da ispunjava postavljene zahteve, od simboličnih prerasti u ozbiljne.
Srbija konstruktivna
Naime, nakon što su izaslanici EU i SAD u izveštaju podnetom diplomatama država članica EU razgovore s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem o deeskalaciji situacije na severu Kosova ocenili kao "teške", države članice EU nagovestile su, kako su naveli, simbolične mere protiv Prištine. Zasad, jedina neposredna mera koja bi se mogla preduzeti u bliskoj budućnosti protiv kosovskih vlasti je otkazivanje sastanka Evropske komisije i Kosova u jednom potkomitetu u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a što bi bio način da se iskaže nezadovoljstvo Brisela prema Prištini. Druge mere, poput poništavanja odluke o viznoj liberalizaciji za Kosovo, koja stupa na snagu 1. januara 2024. godine, barem zasad nisu u razmatranju.
Prethodno su izaslanici EU i SAD Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar preneli Kurtiju međunarodne zahteve koji uključuju povlačenje specijalne policije i novoizabranih gradonačelnika iz opštinskih objekata na severu, kao i organizovanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Iako je Kurti navodno izrazio spremnost da nastavi razgovore o merama koje vode ka deeskalaciji, nije pokazao spremnost da odmah povuče specijalnu policiju sa severa, kao ni da se izbori održe u traženom roku.
Milovan Božinović, bivši ambasador u Nemačkoj, ocenjuje za Kurir da je Evropska unija shvatila da je strpljenje Srbije, koja je sve vreme konstruktivna u dijalogu s Prištinom, s razlogom pri kraju, te da očekuje dodatne sankcije za Kosovo koje su sigurno gradirane od blažih ka težim.
- Ovo zasad su i dalje samo dobronamerna upozorenja, iako vrlo ozbiljna. Ubeđen sam da će dodatne sankcije za Prištinu uslediti, pogotovo što se sada s više strana čuju kritike na račun Kurtijevog ponašanja. Ozbiljnost situacije pokazuje i činjenica da je predsednik Albanije Edi Rama izneo svoj predlog ZSO, što govori o tome da im je jasno da više ne može da bude čekanja i taktiziranja u vezi s time. Takođe, unutar šire albanske zajednice se kristališe otpor prema Kurtijevoj politici, što će biti dodatna podrška EU da počne da reaguje. Ne sumnjam da će do tih reakcija doći - smatra Božinović.
Mlako i nedovoljno
Politički analitičar Branko Radun ukazuje da, iako najavljene mere EU deluju mlako i nedovoljno, da je ovo prvi put da SAD uvode sankcije Prištini, kao i da ih EU sledi u tome.
- Od statusa najpovlašćenije nacije, došli su do toga da im se uvode sankcije. Teško je očekivati odmah najoštrije sankcije, oni idu postupno. Američki brod ne može da se okrene polukružno tako brzo, treba mu vremena da učini sve neophodno. Sve to ukazuje da se stvari menjaju. Ne može niko da zna šta će biti za nekoliko godina, ali zasad je dobra stvar za Srbiju ova reakcija jer Albanci prvi put ne da nemaju podršku, već imaju i sankcije od SAD i EU - konstatuje Radun za Kurir.
I kosovski političari saglasni su da će biti novih sankcija, a potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri je ocenio da su jednostrane akcije na severu KiM izazvale veliku pometnju.
- Nismo uvredili samo jednog diplomatu. Zabrinuli smo mnoge naše partnere. Zato će biti kazni koje ne bih nazvao sankcijama - rekao je Haziri, a prenosi Kosovo onlajn.
On je dodao i da SAD uvek održe svoju reč.
- Iz Vašingtona je stigla poruka da imaju problema sa određenim liderima koji ugrožavaju mir i bezbednost, a kad Amerikanci nešto kažu, oni održe svoju reč - naveo je Haziri.
Ivana Žigić