Kako je danas gorivo preskupo, svako razmišlja o uštedi! Što više vožnje, to je i više zagađenja, pa čak i ako niste previše ekološki nastrojeni, ovi saveti bi mogli da vam pomognu da zadržite koji dinar više u džepu.
Plinski uređaji i ta vrsta tehnologije napredovali su mnogo više nego što možemo da zamislimo. Od venturi sistema koji je imao mnogo nedostataka i problema, došlo se do direktnog ubrizgavanja, maksimalnog iskorišćavanja energije goriva i uštede veće od 100 odsto uz povećanje snage.
Uređaji se ugrađuju u komercijalna vozila, putnička i teretna i na sve vrste motora (benzin-dizel). Na kamionima se posebno isplati ugradnja gasa. Po samo jednoj većoj turi može se isplatiti uređaj.
1. Ne vozite u „leru“: Kada stojite u saobraćaju ili krećete ujutru na posao, posebno kada je napolju hladno, držanje motora u leru je trošenje goriva i zapravo nije dobro za sam agregat. Naravno, saveti variraju, u smislu da li je bolje isključiti motor ili ga ostaviti da radi kada vozilo stoji. Neki kažu da ako rad motora u leru traje više od deset sekundi, bolje je isključiti ga pre ponovnog polaska. Drugi kažu da je minut sasvim u redu, a da se nakon toga „baca“ gorivo.
Bez obzira na to da li volite „kratki“ ili „dugi“ režim, kada počnete da obraćate pažnju na „ler“, bićete iznenađeni koliko često to radite. Potreba za zagrejavanjem motora tako što će se pustiti da radi u mestu neko vreme je jedna od najčešćih zabluda. Moderni motori ne treba da se zagrevaju ni kada je napolju hladno. Zapravo, automobil će se zagrejati brže kada se kreće, a pored toga će se zagrejati i ostali pogonski sklopovi i ulje u menjaču, što mnoge pristalice „zagrevanja u mestu“ previđaju.
2. Ispraznite prtljažnik: Nemojte se voziti s nepotrebnim teretom u automobilu. Svakih 100 kg opterećenja povećava potrošnju za oko pet odsto. Izbacite iz automobila nepotrebne stvari i olakšajte ga što više možete jer što je auto teži, veća je i potrošnja goriva.
3. Proverite pritisak u gumama: Ispumpane gume su jedan od najčešće ignorisanih problema koji izazivaju povećanje potrošnje goriva. Gume gube pritisak s vremenom (oko 1psi mesečno) i usled pada temperature (oko 1psi na svakih 5 stepeni manje). Ispumpane gume takođe stvaraju i veći otpor (trenje) prilikom kotrljanja, što opterećuje motor i dovodi do većeg sagorevanja goriva da bi vozilo moglo da ide. Zato je potrebno jednom mesečno proveravati pritisak u gumama.
Pritisak se proverava dok su gume hladne jer zagrejana guma sa zagrejanim vazduhom, daje lažni rezultat. Pritisak u gumama je različit od vozila do vozila i od namene do namene, pa je najbolje konsultovati se s vulkanizerom ili pročitati u priručniku.
4. Redovno održavanje vozila: Održavanje motora je od velikog značaja za uštedu goriva. Ako je automobilu potreban servis, jednostavno podešavanje paljenja, mešavine vazduha i goriva, ubrizgavanja, svećica i slično, može smanjiti potrošnju za oko 4 odsto. Takođe, vodite računa o tome da li je ulje promenjeno na vreme, kao i da je preporučene gradacije. Time se može dobiti još 1 ili 2 odsto na manjoj potrošnji.
Dok podešavanje može značiti dosta kada je reč o potrošnji, održavanje neće u svakom slučaju uticati na ekonomičnost. Jedan od uobičajenih mitova da će zamena filtera vazduha smanjiti potrošnju. Međutim, to nije tačno, bar ne za automobile proizvedene u poslednjih četrdesetak godina. Naravno, obraćanje pažnje na motor nije jedina stvar koja može doprineti boljoj ekonomičnosti.
5. "Promaja": Kada vozite u gradu, otvorite prozore. Tako ćete uštedeti malo goriva, a i uživaćete u povetarcu. I ovde postoji debata da li je efikasnije uključiti klima-uređaj ili otvoriti prozore. Dok radi, AC izvlači energiju iz motora i tako povećava potrošnju goriva, dok vožnja s otvorenim prozorima povećava otpor vazduha.
Šta je bolje? Iako brzina pri kojoj otpor vazduha ima negativniji uticaj na potrošnju od klima-uređaja, varira od vozila do vozila, generalno je u gradskoj vožnji bolje osloniti se na otvaranje prozora, dok je AC poželjno uključiti tokom vožnje na auto-putu. Brzine na otvorenom putu mogu optimizovati potrošnju, ali do određene granice.
6. Vozite 90: Brza vožnja je „smrt“ za potrošnju. Stići ćete do destinacije brže ako vozite 110 km/h umesto 90 km/h, ali ćete u isto vreme povećati potrošnju goriva za oko 15 odsto. Naravno, 90 km/h je prosek, a izračunavanje idealne brzine u cilju ostvarivanja minimalne potrošnje je nešto složenije. Idealna brzina gravitira između 65 i 95 km/h, s tim što sportski orijentisanim automobilima više „odgovara“ gornja, a većim i težim vozilima donja granica spektra.
7. „Manijačka“ vožnja: Kada se menja svetlo na semaforu, popustite malo kočnicu, pustite vozilo da se kreće po inerciji pre nego što ponovo pritisnete papučicu gasa. Nemojte se utrkivati od semafora do semafora s naglim ubrzanjima i oštrim kočenjima, tako se „uništava“ gorivo. Umesto toga, hvatajte zamah vozila i koristite optimalne obrtaje zglobnog vratila da biste uštedeli benzin (ili dizel). Nije kočenje samo po sebi radnja koja troši dodatno gorivo, problem je što se ono koristi za smanjenje distance između vašeg vozila i situacije u kojoj ćete morati da se zaustavite.
Umesto držanja stopala na papučici gasa, pustite automobil da se kreće po inerciji do semafora, koristeći kočnice kasnije, kada za to dođe potreba. Kada se upali zeleno svetlo, pustite kočnicu, ali nemojte odmah „nagaziti“. Umesto toga, dozvolite automobilu da uspostavi krstareću brzinu, a zatim pritisnite papučicu gasa. Reč je o par sekundi, ali ovakav stil vožnje kumulativno može doneti uštedu. Neki vozači ove „mere štednje“ dovode do ekstrema, tako da im uspeva da ostvare potrošnju od samo 2,5 litra goriva na 100 kilometara!
(Kurir.rs/ Net.hr)
Bonus video: