D.Č. (33), po sopstvenom priznanju, 26. jula prošle godine zadavio je svoju babu F.Č. (75) u porodičnoj kući u Šapcu, a onda je prijavio njen nestanak.
U potresnoj ispovesti Z.Č. (56) sin ubijene žene i otac osumnjičenog, navodi da je po sinovljevom ponašanju posumnjao da bi mogao nešto znati o zločinu, ali je birao da veruje u suprotno.
Govoreći o svom sinu, na početku razgovora, Zoran navodi da je u mladosti bio problematičan, a čak je bio i u zatvoru.
„Prvi put je ležao dve godine, a potom još tri zbog pljačke banke u Novom Sadu. Nedavno je bio i u Grčkoj u zatvoru šest meseci jer je pokušao da prokrijumčari dvojicu migranata. Prošle godine sam primetio da koristi narkotike, video sam da neprestano radi, a para nigde, pa mi je jedan čovek rekao na šta troši. Ali kada je postao otac, potpuno se promenio. Kupio sam mu najbolju opremu za moleraj, dao mu auto, samo da ga obezbedim da može da zarađuje za sebe, ženu i dete“, navodi sagovornik.
Govoreći o kobnom danu kada je prijavljen nestanak njegove majke, Zoran navodi da je za to saznao upravo od sina.
„Tog 26. jula prošle godine pozvao sam ujutru D.Č. da ga pitam kako mu radi auto, jer sam mu dan ranije popravljao nešto. Rekao je da sve radi, ali da ima jedan problem. Pitam ga šta je bilo, kaže: Nestala baba. Odmah smo krenuli da je tražimo, danima smo išli svuda po Šapcu. Na kraju sam sa suprugom išao po šabačkim vašarištima i gledao po grmlju, travi, čak i priobalju Save. Policija je samo napisala izveštaj, ali niko nije došao da uradi uviđaj“, priseća se sagovornik.
Potreseni čovek navodi da je odmah primetio promenu u sinovom ponašanju, ali je sve to pravdao tugom za babom.
„Odmah sam primetio neku promenu, kao njegov otac kažem, počeo sam da sumnjam u sve, ali nisam iznosio sumnje jer nisam želeo da verujem da je tako nešto moguće. On mi je sin, ona mi je majka. Molio sam Boga da grešim“, kaže Zoran i dodaje da je zbog svog osećaja išao i u policiju i pričao da treba da urade uviđaj.
„Šest meseci od nestanka sam od komšinice saznao da su se tog jutra majka i sin svađali i da je iz kuće ječalo, da je ona njemu i snajki svašta govorila. Ja sam otišao i rekao policiji da su komšije nešto čule, nakon čega su oni tek ispitali komšiluk. Rekao sam im da od prvog dana držim zaključanu sobu kako bi oni došli da izvrše uviđaj i uzmu otiske, ali nisu došli. Naglašavao sam da treba da nešto preduzmu, rekao sam da ako je nema – nešto se desilo, ali nisam mogao nikoga da krivim jer ja nisam bio tu“, kaže potreseni čovek.
Govoreći o pokojnoj majci, sagovornik navodi da je bila vredna žena, sposobna i poštena ali takođe i karijerista i materijalista.
„Sa njom godinama nisam živeo, bila je pogana na jeziku. Ostavila me je da me gaje baba i deda u Lipolistu, selu kod Šapca, gde i sad živim. O svom detinjstvu i batinama ne želim ni da govorim. Bila je preke naravi, ja sam to znao i sklanjao sam se“, kaže Zoran.
Sagovornik navodi i da je njegova majka redovno zvala policiju i prijavljivala svoje najmilije da je potkradaju.
„Pričala je da smo joj ukrali milje, konce, razne gluposti. Ljudi nisu želeli da dolaze za takve gluposti, ali kada je 30. put prijavila, policiji je zapretila rečima da oni nas štite, da mi njih plaćamo… Oni su tada došli i zamolili da damo izjavu. Tu je bio i psihijatar koji je rekao da pati od početnog oblika demencije. Verujte mi da je to išlo do te granice da je celu kuću napunila otpacima iz kontejnera“, kaže Zoran.
Dodaje i da njegova pokojna majka nije bila lošeg materijalnog statusa, da je imala odličnu penziju, ali i da joj je pomagao.
„Zbog svega toga sam išao i kod psihijatra po preporuci iz policije da vidim šta da radimo, rekli su da samo treba da im odnesem izveštaj iz policije i da će oni doći po nju, odnosno da će je odvesti na analize čak iako se protivi. Nisam to mogao da zamislim i da dopustim, iskreno da vam kažem“.
Zoran navodi da nema opravdanja za postupak koji je učinio njegov sin, da treba i mora da odgovara.
„Dugo nije mogao da ima decu i kada je žena uspela da ostane trudna, moja majka je njih izbacila i svađala se. Desmira je hvala za gušu i davila ga, snajki je pričala da nosi kopile, da je ku*va pa je devojka pobacila prvo dete“, kaže Zoran i dodaje da su se njegov sin i snaja odselili iz kuće:
„Posle nekog vremena je snajka opet ostala trudna. Majka ih je zvala, izvinjavala se i rekla da dođu kući, da to dete treba da odrasta u svom domu. Ja sam i majci i sinu rekao da to nije dobra ideja, jer sam znao da D.Č. pije lekove za smirenje, ali i kakva je moja majka, da tu nema promene. Pretila je da će se ubiti i uspela je da ubedi sina da se dosele“, priseća se Zoran i navodi da je savetova sina da ako F.Č. opet krene sa vređanjem, da se okrene, ne sluša je i skloni se.
“Nisam znao šta da mislim”
Takođe, Zoran navodi i da je po saznanju da je kobnog dana izbila svađa, kontaktirao sa snajom.
“Pitao sam je šta se dogodilo, da li su se svađali njih dvoje, a ona mi je odmah rekla da to nije istina. Kažem joj da mi je komšinica ispričala da je čula svađu, a snajka je samo zaćutala. Nisam znao više šta da mislim”, navodi Zoran.
Privodili ga zbog nasilja u porodici
D.Č. je nedavno priveden nakon što je pretukao suprugu sa kojom ima bebu, a Zoranova snajka je smeštena u Sigurnu kuću.
“Svakoga dana je zvala D.Č. a u Sigurnoj kući je insistirala da je puste da ide kod njega, oni su joj rekli da ne može 30 dana jer tako zakon nalaže. Međutim, sve vreme je nju policija priskluškivala, nakon čega su je zvali na poligraf i ispitivali o svemu, pa i o ubistvu. Pala je na poligrafskom testiranju”, objašnjava Zoran.
Tokom uviđaja, Zoran kaže da je imao priliku da popriča sa sinom.
“Nisam mogao da gledam kada je objašnjavao kako ju je ubio, ali sam video da pokazuje rukama kako ju je udavio. Rekao mi je samo: Ćale, ja ovo neću preživeti, ja ću se ubiti. Rekao mi je da je želeo da se prijavi jer nije mogao da živi sa tim što je uradio, ali da ga je žena molila da to ne učini jer je bila trudna. Rekao mi je sin da kada su mu pretili da će i nas maltretirati da je odmah policiji otkrio gde je zakopao babu. Nikada u životu nisam plakao, ali taj dan kada sam saznao, sa obe strane sam se kidao. Nisam znao gde se nalazim”, kaže potreseni čovek.
Podsetimo zločin se odigrao 26. jula prošle godine, a nako što je zadavio babu, D.Č. je njeno telo umotao u ćebe i neopaženo ga ubacio u gepek svog automobila, a onda se dovezao u šumarak u selu Drenovac, iskopao plitak grob i tu zakopao ubijenu ženu.
Kurir.rs/Nova