KAKO JE STIVEN KING TUŽIO STUDIO I UZEO MILIONE: Film snimljen po njegovoj priči je toliko loš da čak nije pomogao ni ovaj glumac
Časopis "Cavalier" objavio je 1975. godine čudnu kratku priču Stivena Kinga pod nazivom "The Lawnmower Man", o Haroldu Parketu, tati iz predgrađa koji unajmljuje firmu za negu travnjaka da pokosi njegovo zaraslo dvorište.
Nađe se suočen s čudnim, ali veselim čovekom koji očito radi za grčkog boga Pana i čija čarobna kosilica kao da ima sopstveni um.
Kad se čovek skine go kako bi jeo pokošenu travu naočigled svakog radoznalog komšije, nesrećni stanovnik predgrađa zove policiju, koja dolazi prekasno - Parket postaje poslednja žrtva čoveka kosilice.
"New Line Cinema" izdao je 1992. godine filmsku adaptaciju izvorno nazvanu "Stephen King's The Lawnmower Man", koja je imala toliko malo sličnosti s Kingovom originalnom pričom da je autor tužio distributera i tražio da se njegovo ime ukloni iz naslova i marketinga - i pobedio.
Priča od 10 stranica sama po sebi nije dovoljno velika za dugometražnu adaptaciju, pa je "Allied Vision", koji je bio vlasnik filmskih prava za delo, angažovao pisce Breta Leonarda i Gimela Evereta, koji su pomešali Kingovu priču sa svojim, već postojećim scenariom "Cyber God".
Rezultat je bio bizarna mešavina između "Flowers for Algernon" i "Lucy". U njemu se čovek s intelektualnim invaliditetom po imenu Džob Smit (Džef Fahi), koji zarađuje za život košenjem travnjaka, podvrgava naučnim eksperimentima osmišljenim da ga učine pametnijim, a uključuju ubrizgavanje nootropika te ga uključuju u razrađenu verziju virtuelne stvarnosti. Doktora koji ga podvrgava svim ekpierimentim
Kad njegov IQ skoči debelo iznad proseka, on razvija nadprosečne sposobnosti kao što su čitanje misli i telekineza te počinje da ih koristi da bi se osvetio onima koji su mu naneli nepravdu. Na kraju odlučuje da se transformiše u biće čiste energije i da se stopi se s internetom.
Džob ne izgleda i ne ponaša se nimalo poput Kingovog bezimenog vrtlara, a seme Kingove priče prisutno je samo u jednoj sceni, u kojoj Džob ubija nasilnog oca svog mladog prijatelja Pitera svojom divovskom, telepatski upravljanom crvenom kosilicom.
"Toliko je labavo temeljen na priči Stivena Kinga da predstavlja prevaru"
Nakon što je King dobio primerak scenarija u jesen 1991., on i njegov advokat počeli su da vrše pritisak na "Allied Vision" i "New Line Cinema" da skinu njegovo ime s njega, a tu kampanju je vodio sve do izlaska filma u martu 1992.
King je zatim video film, koji se u tom trenutku još uvek zvao "Stephen King's The Lawnmower Man", na prvoj projekciji, a iako je priznao da je vizuelno "izvanredan", bio je "još uvek nesrećan trolovima u New Line Picturesu". Recenzije filma bile su osrednje do negativne, što je dodatno potpirilo Kingove tvrdnje da bi njegova povezanost s filmom naštetila njegovoj umetničkoj reputaciji.
Kritičar Stiv Njuton napisao je u Džordža Strejtu: "Čoveče, oni su zaista zagrebali dno Steivena Kinga za ovaj film. Očajan pokušaj da se zaradi na Kingovom imenu - možda podstaknut Oskarom nagrađenim uspehom Mizerija - nikada pre nije bio tako očigledan. Ovim tempom sigurno možemo očekivati vrhunski teror i jezive šokove poput Popisa namirnica Stivena Kinga."
Kritičar Vašington Posta Ričard Harington rekao je da je film "tako labavo temeljen na priči Stivena Kinga da predstavlja prevaru".
Krajem maja 1992. King je podneo tužbu protiv "New Line" kako bi se njegovo ime uklonilo iz filma i tražio odštetu u obliku celokupne dobiti koja se može pripisati korištenju njegovog imena. U to vreme film je zaradio 30 miliona dolara na blagajnama, a slučaj je rešen godinu dana kasnije, kada je sud odlučio da "New Line" mora da ukloni Kingovo ime iz naslova te je dodelio Kingu 2.5 miliona dolara odštete, piše Index.hr.
Nisu se držali presude pa su upali u nove probleme
Međutim, "New Line" je već u avgustu 1992. objavio bioskopsku i rediteljsku verziju filma na VHS-u s Kingovim imenom nalepljenim preko celog pakovanja, kao i na promotivnim posterima. Kako bi ispravio problem, sud je naredio "New Line" da pošalje nova pakovanja svim trgovcima koji prodaju trake zajedno sa zahtevom da ih trgovci stvarno koriste.
No tu situacija postaje zaista zanimljiva. U junu 1993. King je poslao privatne istražitelje u videoteke u pet gradova širom zemlje kako bi otkrili da li je "New Line" sledio naloge suda. Na njegovu frustraciju, istražitelji su otkrili da je njegovo ime još uvek jasno vidljivo na gotovo 90% traka koje su proverili.
King je ponovno pokrenuo tužbu protiv "New Line" na sudu, gde je utvrđeno da je distributer uložio samo simboličan napor da se pridržava prvotne sudske direktive. "New Line" je optužen za nepoštovanje suda i naređeno mu je da Kingu plaća 10.000 dolara dnevno dok se problem ne reši kao i svu zaradu od prodaje VHS-a od prethodne sudske presude.
(Kurir.rs)
Bonus video: