Vest da je bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni preminuo u 86. godini, mnoge je iznenadila.
Naime, Berluskoni je već duže vreme bolovao od leukemije od koje se intenzivno lečio, međutim, izgubio je bitku.
Leukemija je rak krvi i koštane srži. Koštana srž je sunđerasto tkivo kosti i ona proizvodi krvne ćelije: bela i crvena krvna zrnca i trombocite. Bela krvna zrnca pomažu telu da se bori protiv infekcija.
Crvena krvna zrnca nose kiseonik od pluća do svih organa u telu. Trombociti pomažu zgrušavanju krvi kako bi se kontrolisalo krvarenje. Matične ćelije u koštanoj srži stvaraju nove ćelije koje se razvijaju u bela i crvena krvna zrnca ili trombocite u tačnim količinama, u procesu zvanom raslojavanje.
Kad se leukemija desi, koštana srž počinje da stvara nezrela bela krvna zrnca, zvane „blasti“, koja ne služe svojoj svrsi i brojno nadmašuju uobičajene ćelije sprečavajući time njihov pravilan rad.
Leukemije su razvrstane kao mijeloblastne ili limfotične, zavisno od toga koja vrsta belih ćelija je pogođena. Svaka vrsta se potom dalje deli na hroničnu ili akutnu, zavisno koliko brzo se bolest razvija. Hronična leukemija se razvija sporije od akutne leukemije.
Rak krvi nije ograničen samo na leukemiju, već obuhvata limfomu i mijelomu, piše Beat-leukemia.org.
Akutne leukemije su maligne bolesti hematopoeznog sistema. Karakterišu se nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu. Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija.
Ona napreduje vrlo brzo i može se javiti i kod odraslih i kod dece. Vrlo teško se dijagnostikuje, a rani simptomi mogu biti slični gripu ili drugim čestim bolestima. Leukemije čine 10% među kancerima, a u dece akutna limfoblastna leukemija je najčešće maligno oboljenje. Godišnje, od raznih oblika leukemija oboli približno 13 osoba na 100 000 stanovnika.
Simptomi
Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo kože, a bolesnici se žale na malaksalost, otežano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu. Ukoliko postoji uvećana slezina, anemija je delom posledica i pojačane razgradnje eritrocita u uvećanoj slezini.
U starijih osoba može se ispoljiti pojavom angine pektoris ili edema pluća. Kod većine slučajeva mogu se javiti i nespecifični simptomi poput povišene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima, oteklina limfnih čvorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni, krvarenja iz nosa.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja pregledom razmaza perifeme krvi i citološkim pregledom kostne srži. Nalaz velikog broja blasta u perifemoj krvi, anemija i trombocitopenija ide u prilog akutne leukemije. Dijagnoza se potvrđuje pregledom kostne srži i nalazom preko 30% blasta u njoj.
Laboratorijski nalaz
U perifemoj krvi postoje anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita može da bude smanjen, normalan ili povećan. Ukoliko rezultati ispitivanja krvi pokazuju abnormalnosti, lekar može uraditii biopsiju koštane srži. On takođe može izvršiti spinalnu punkciju i uzeti uzorak likvora. Lekar posmatra tečnost pod mikroskopom kako bi ustanovio jesu li prisutne ćelije leukemije, tek tada može reći o kakvoj se leukemiji radi i planirati najbolje moguće lečenje.
Lečenje
Mogućnost izlečenja zavisi od izgleda ćelija leukemije pod mikroskopom, koliko se leukemija proširila, životnoj dobi bolesnika i njegovom opštem zdravstvenom stanju. Cilj lečenja je remisija malignog tumora, a to se postiže kad su nalazi periferne krvi i koštane srži normalni. Akutna limfocitna leukemija leči se kombinacijom hemoterapije i citostatika.
Prevencija
U većini slučajeva uzročnik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teško pronaći pravilan preventivni modus. Ipak savetuje se minimalno izlaganje otrovima, zračenju i hemikalijama, kao i pravilna ishrana u cilju što boljeg imunog odgovora organizma na štetne agense, piše Stetoskop.info.
(Kurir.rs)
Bonus video: