Proširenje EU i dalje je tema o kojoj se ne donose ni konkretne niti konačne odluke. Ipak, u proteklih nekoliko dana poruke visokih američkih i evropskih zvaničnika aktuelizovale su dilemu da li bi zabrinutost za evropsku bezbednost mogla ubrzati ili usporiti proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana, ali i Moldavije i Ukrajine.
Područje mogućnosti
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da bi, kada bi SAD odlučivale, ceo region Zapadnog Balkana bio u EU do 2030. godine. On je rekao će SAD nastaviti da se zalažu za napredak Zapadnog Balkana i istakao da Vašington vidi ovaj region kao područje ogromnih mogućnosti, koje bi trebalo da bude potpuno integrisano u EU.
Francuski Figaro izvestio je da su predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u četiri oka razgovarali o tome kako zaoštravanje situacije na Kosovu i napete političke prilike u Crnoj Gori zasad ne idu u prilog nastojanjima da se EU brže priključe susedi, iako to sad smatra nužnim većina članica Unije iz geopolitičkih razloga i stabilnosti na temelju evropskih vrednosti. O sastanku Šolc-Makron nije bilo nikakvog saopštenja, a Figaro se poziva na izvore Jelisejske palate i navodi da je Makron na nedavnom susretu evropskih lidera u Bratislavi zatražio da se "što pre polože osnove za što brže približavanje članstvu Ukrajine, Moldavije i zapadnobalkanskih zemalja EU". Kako piše francuski list, Šolc i Makron su u više navrata predočili da novih članica ne može biti sve dok prethodno u samoj EU ne dođe do temeljne institucionalne i ekonomske reforme.
Nema datuma
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije ocenjuje za Kurir da je, uprkos izjavama Eskobara i navodima u francuskom Figarou, evropska perspektiva Srbije i dalje krajnje neizvesna.
- U poslednjih godinu i po dana nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, niti se pominju konkretni datumi kada bi Srbija mogla da očekuje sticanje punopravnog članstva u EU. Mnoge ankete u zapadnoevropskim zemljama pokazuju da su njihovi građani zasićeni proširenjima EU, a nekoliko poslednjih izveštaja Evropskog parlamenta govore u prilog tome da EU nema pozitivnu sliku o Srbiji. Bezbednosni aspekt dodatno pogoršava put Srbije u EU, jer Srbija neuvođenjem sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini nije usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa onom koju ima zvanični Brisel. Sveukupno gledano, mišljenja sam da se igra štapa i šargarepe između Srbije i EU nastavlja - kaže naš sagovornik.
Kurir.rs