Čuli ste sigurno za termin "lajfkouč", odnosno životnog trenera. Možda ste čuli i za trenere smeha ili još nešto slično što vam je na prvi pogled zvučalo neobično. Međutim, moderno vreme nosi i mnoge izazove i promene.
Nešto što je nekada bilo normalno ili se podrazumevalo, danas ne možemo da rešimo bez pomoći stručnjaka.
Tako je i sa spavanjem. Nekada su nam deca odlazila u krevet pre Dnevnika, nakon crtanog filma ili uz "Laku noć, deco", dok su danas roditelji u ovoj "borbi" savladani pa često, pri uspavljivanju, zaspu pre dece.
Zbog čega nam je ritam promenjen, a ponajviše - zašto nam deca manje spavaju, voditelji Pulsa Srbije na Kurir TV Milica Marković i Miloš Anđelković pitaćeli su Anđelu Jerinić, sertifikovanog trenera za bebe i decu.
- Prisutna je sklepda jer je ovo zanimanjje potpuno novo kod nas. Roditelji koji ne spavaju ne veruju da je moguće da oni i njiohove bebe počnu da spavaju. Ali kad sve probaju, obrate se nama i oni su pioniri u svemu ovom što sad radim. Rezultati budu dobri na kraju - kaže Jerinić.
Otkrila je i šta najčešće dovodi do problema nespavanja kod dece i roditelja.
- Problem je što su deca jednako budna kao i roditelji, a beba to ne može da izdrži. Nama je ritam promenjen da ni mi ne spavamo dovolnno. Nastaje premor koji povvlače sve teže uspavljivanje i roditelji se osećaju kao u začaranom krugu.
Objasnila je i kako bi trebalo navići dete da se ponaša i stekne navike koje će mu poboljšati kvalitet sna.
- Deca mnogo kasno ležu, ima različitih slučajeva, a roditelji ih stavljaju u krevek oko 22-23 časa, što je baš kasno. Treba im fizičke aktivnosti, da ne budu u zatvorenom i na telefonima. Nikako ne treba držati dete predugo budno da bi dugo spavalo, postiže se kontraefekat.
Potrebna količina sna razlikuje se od uzrasta deteta, ali postoje pravila kad je ovo u pitnaju.
- Zavisi od uzrasta. Ako govorimo o bebama, njima je potreban veliki broj odmora i spavanja dnevno, na svaka dva-tri sata, triput dnevno. Do godinu i po dana je tako. Noću im treba 11 sati sna. Deca do osnovne škole, oko 7-8 uveče da idu u krevet, posle toga se pomera, najkasnije do 9.
A šta treba uraditi kad novorođenče ne može da zaspi bez fizičkog kontakta s roditeljem?
- Sa novorođenčetom je drugačije, njima treba kontakt, ali im treba ostaviti makar malo prostora da se samo uspava. U suprotnom, nije sposobno da se samo uspava. Kasnije, u psihologiji to stvara osećaj nesigurnosti i teže odvajanje. Da toliko zavisi njegova osnovna biološka potreba, poput spavanja, nije dobro.
Objasnila je i koji je najbolji metod da se beba navikne da počne da se uspavljuje samostalno.
- To se radi postepeno, ne možete odjednom da dete koje se uspavljuje na rukama odmah staviti u krevetac. Zavisi i od karaktera, nekim bebama prija postepenost. Prvo se s dojenja prelazi na držanje u rukama, pa je dovoljno da osete samo dodir ruke, dok ne nauče sami da zaspu.
Na kraju, Jerinić je navela i šta pod obavezno treba izbegavati pre uspavljivanja,
- Ekrani emitiju plavu svetlost koja utiče na mozak razbuđujuće. Najmanje sat vremena pred spavanje treba prekinuti gledanje u ekran. Zamenite to tuširanjem ili čitanjem knjige. Naročito je deci ovo problem. Da ležemo, tačnije uspavamo se pre ponoći, da ishrana ne bude prejaka. Alkohol utiče na nekvalitetan san i da se izlažemo dnevnom svetlu jer smo previše u kancelariji i u zatvorenom. Barem dva sata dnevno na dnevnom svetlu, idealno bi bilo da spavamo osam sati - pojašnjava Jerinić.
Kurir.rs