Nakon neuspelog pokušaja hroničara JexS-ovih i Krletovih drugarskih jebačina Milomira Brkića da sruši državu - kojom zgodom su se temelji države zatresli - posao rušenja države su - ako je verovati državnim i (naročito) paradržavnim medijima - preuzeli glumci. Nakon ardalionskih protestnih govorancija i „davanja podrške“, krenula je „organizovana hajka“ i „targetiranje“ istaknutih glumaca. Navodnici ne znače da nema organizovane hajke i targetiranja, znače samo da mi se povraća od ubuđalih klišea.
Osim gomile poganih pretećih tvitova upućenih na glumačke adrese, u promet je pušten i video u formi klasične poternice sa optužnicama za izdaju, samo je falilo ono Dead or Alive iz Westerna, ali jbg, ovo je Eastern. To bi već trebalo shvatiti mnogo ozbiljnije od tabloidnih baljezganja, a da li će biti shvaćeno „tamo gde treba“, ostaje da se vidi, mada čisto sumnjam.
Javnost se (s pravom) uzibretila, esnafska solidarnost je proradila, video su „osudili“ i ponudili se za spisak za streljanje čak i režimski (i polurežimski) dramoseri Biković i Goncić, a oglasio se i komandant Legije qwraza Kovačević. I moja neznanost „osuđuje“ bedni video i pridružuje se spisku za odstrel - cinik bi rekao: i vreme ti je da te streljaju - ali će, budući da je nadžak baba, ipak maličice zakerati nad otupelošću našeg društva (svih boja) ogrezlog u varenje sarmi i otrcane klišee, kome su potrebna dva masovna masakra da bi dokontalo da je Srbija obećana zemlja nasilja i nasilnika i koje se uzibreti tek kad N. N. počinioci priprete slavnim ličnostima.
Da sam na mestu „targetiranih“ glumaca, redovno bih išao na proteste „u svojstvu građanina“ - išao bih i u svom svojstvu da nisam prestareo - ali bih na ljubazne pozive organizatora - čitaj Jeremića - odgovorio ovako: Govoriću na vašem skupu kad budete vlast. Potrudite se malo oko toga, uspentrajte se na vlast, pa ću govoriti na vašem pobedonosnom mitingu.
Da bi ardalioni qwrz moj govorili na pobedničkom mitingu, neka potvrdi istinita priča iz istorije našeg radničkog pokreta. Uoči proslave petooktobarske pobede na Trgu republike, do mojih ušiju je stiglo da bi Gaga Nikolić - koji je vo vremja ono uz Milenu, Cacija Mihajlovića i Čedu Petrovića bio jedan od retkih glumaca koji je sve vreme bio uz opoziciju - voleo da govori na svečanom skupu. Gaga se blagovremeno pojavio u bašti kafića ispred famozne Simine, ja sam se popeo u Siminu kalakurnicu, probio se kroz red pred Ðinđićevim dupetom i Ðinđiću rekao da bi Gaga voleo da govori na veselom skupu. Da, bilo bi to lepo, rekao je Zoran, ali već imamo govornika. A tko je govornik? Goran Bregović, rekao je Ðinđić, koji nije patio od sentimentalnosti. Pa čekaj, rekao sam. Koji je qwrz Bregović svih ovih godina uradio za nas, znaj da ću ga gađati jajima kad izađe na binu. Tako sam rekao i vratio se u baštu. Posle mnogo godina sam doznao da je Ðinđić dao zadatak dvojici gorila da me diskretno prate i da me, ako pređem s reči na dela, spreče u jajarskom poslu.
Nije bilo potrebe. Nisam otišao na miting.
Nije ni Gaga. Pili smo ‘ladno pivo do duboko u noć.