Vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), čiji efekat zaštite prema podacima Svetske zdravstvene organizaicje ide i do 95 odsto, u Srbiji je za godinu dana primilo više od 23.500 devojčica i dečaka.
Ova vakcina u našoj zemlji dobija se o trošku zdravstvenog osiguranja i namenjena je deci uzrasta od 9 do 19 godina. Međutim, i pored toga što imamo efikasno oružje u rukama, 1.500 žena godišnje oboli, a više od 700 premine od raka grlića materice, po čemu Srbija zauzima treća mesto u Evropi. Ispred nas su samo Crna Gora i Rumunija. Ginekolozi uočavaju i da je u našoj zemlji veliki broj mladih zaraženo HPV, što je posledica nezaštićenog seksualnog odnosa.
Međutim, najalarmantnije je što je sada pik pojavljivanja prvih simptoma raka grlića materice kod žena oko 32. do 35. godine života, u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada je ovaj tip karcinoma bila “bolest starijih žena”. To je i bio razlog zašto je Udruženje za borbu protiv raka grlića materice i raka jajnika „Progovori“ i Udruženje žena „Naša Aska“, zajedno sa predstavnicima struke i države, poznatim ličnostima, osnovalo nacionalnu alijansu „VeličanstveNE“ kako bi upoznali javnost o opasnostima od HPV, benefitima vakcinacije i osnažili proces imunizacije dece školskog uzrasta od karcinoma grlića materice – bolesti koja se može i mora prevenirati.
- Jedna od najboljih vesti u prethodnom periodu bila je da je država o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje omogućila vakcinaciju devojčica i dečaka protiv HPV. Ovu mogućnost treba iskoristiti i zato pozivam roditelje da vakcinišu decu, jer se na ovaj način sprečava pojava karcinoma raka grlića materice, kao i raka penisa, vagine, anusa, ždrela i dr., dok organizam nakon vakcinacije stvara antitela na humani papilloma virus. Iskustva zemalja, kao što je Australija i skandinavske zemlje, pokazuju da je više od 95 odsto iskorenjen rak grlića materice. Ako za ovako tešku bolest postoji vakcina, treba iskoristi tu mogućnost i sprečiti svaki mogući rizik da do nje ne dođe. Međutim, ono što u ovom trenutku zabrinjava jeste slaba informisanost ljudi. Zato smo mi, kao Udruženje, započeli sa projektom osnaživanja, okupljanja šire alijanse za borbu protiv HPV. Cilj udruženja "Progovori" je da širi svest o značaju imunizacije i bolje informise javnost, kako bi obuhvat vakcinacije bio veći, a samim tim se i sprečila bolest – istakla je u saopštenju Gorica Đokić, potpredsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika “Progovori”.
Prema dostupnim podacima, zaključno sa 9.6.2023. godine dato je ukupno 42.511 doza devetovalentne HPV vakcine u Srbiji. Ukupan broj dece uzrasta 9 do 19 godina kod kojih je započeta imunizacija, odnosno 23.657 dece, primilo je prvu dozu vakcine. Pri tome je u uzrasnoj grupi 9 do 14 godina prvu dozu primilo 12.650 dece ( 9.610 ženskog i 3.040 muškog pola), a od navedenog broja drugu dozu primila su 5.462 deteta koja su potpuno vakicinisana, u skladu sa uzrastom. Broj dece uzrasta 15 do 19 godina koji je primio prvu dozu iznosi 11.007 (8.702 ženskog i 2305 muškog pola). Od ovog broja, drugu dozu je primilo je 8.857 dece, a trećom dozom potpuno je vakcinisano 4.535 dece u ovoj uzrasnoj grupi.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić podseća da je o trošku RFZO obezbeđena devetovalentna HPV vakcina koja se preporučuje dečacima i devojčicama od 9 do 19 godina kao najbolji vid prevencije raka grlića materice i genitalne regije uopšte. - Do sada je vakcinu primilo 23.500 dece, od kojih su većina devojčice, njih oko 18.500, dok je dečaka oko 5.000. Najveći obim vakcinacije je u velikim gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu, dok je, na primer, u Novom Pazaru vakcinisano manje od 50 dece. Da bi što više dece i mladih bilo zaštićeno na ovaj način, potrebno je da roditelji budu informisani i upoznati s tim da je reč o veoma efikasnoj i bezbednoj vakcini, jer samo tako možemo ostvariti cilj Svetske zdravstvene organizacije 90–70–90, što znači da 90 odsto devojčica primi vakcinu, da 70 odsto žena ide na redovne skrining preglede, i da 90 odsto dobije blagovremenu dijagnostiku i lečenje - naglašava prof. dr Radojević Škodrić.
Međutim, kada se govori o epidemiološkoj situaciji karcinoma grlića materice u Srbiji, dr Mirjana Štrbac, epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, kaže da je ona izuzetno zabrinjavajuća.
- Prema svim procenama SZO mi smo na trećem mestu u Evropi kada su u pitanju uzrasno standardizovane stope učestalosti i mortaliteta raka grlića materice. To su pokazatelji koji govore da se ne možemo osloniti samo na redovne ginekološke preglede kako bi se karcinom otkrio u ranoj fazi, i kako posledice ne bi bile fatalne. Konačno je vakcina nabavljen 2022. godine i Srbija je ušla u grupu zemalja koja ima vakcinu i koja je besplatna za devojčice i dečake. Međutim, sa epidemiološke strane, nije dovoljan broj vakcinisane dece, iako je veliki uspeh postignut, jer je preko 20 hiljada dece u Srbiji vakcinisano. Ipak, to su zaista mali brojevi kada pričamo o obuhvatu, odnosno o broju vakcinisanih spram toga koliko dece imamo u Srbiji koju želimo da zaštitimo. Najbolji uspeh vakcinacije se postiže kada se u kratkom vremenu što veći broj dece vakciniše, kako bi se sprečila transmisija humanih papiloma virusa. Zato je potrebno da što više pričamo o tome, podižemo svest, probudimo roditelje sve dece da znaju da je ovo jedina specifična mera zaštite od humanih papiloma virusa – naglašava dr Štrbac
Kurir.rs