Vladimir Đurić nedavno je objavio treći solistički album "Anđeoske pesme". Muzičar, novinar i dramaturg nove pesme, kako priznaje, pisao je na tragu poezije Arsena Dedića i Boba Dilana. Za Kurir čuveni Đura Mornar otkriva da je u pripremi snimanje filma o njegovom prvom bendu Heroji, ali da je spreman i novi roman "Nežni operater", nazvan po pesmi Šade.
Šta donosi album "Anđeoske pesme" i kakvog Đuru ćemo upoznati slušajući ovo izdanje?
- Album donosi devet novih pesama. Dve kompozicije je napisao Nemanja Bogunović, virtouz klasične gitare koji je svirao na svim pesmama. Ostale su moje i, naravno, svi tekstovi. Poezija i muzika se na jedan lep način prepliću i stvaraju zvučnu sliku koja će mnogima prijati za trenutke opuštanja i kontemplacije. Ovo su intimne ljubavne pesme koje zaista govore o anđeoskoj prirodi svakog čoveka. U vremenima naopakih vrednosti, kolektivnog straha i beznađa pokušao sam da publici ponudim izlaz. Sve pesme su lagane. Oni koji me poznaju kao autora veselih pesama možda budu malo zbunjeni, ali neka poslušaju i moj prvi solo album "Maštarije" i kasnije "Letnju terasu", pa će videti da u stvari imam mnogo više balada i sporih pesama. Verujem da su one lekovite. Kad god bi mi bilo teško u životu, ja bih uzeo gitaru i sebi pevao upravo ove pesme i one su me spasavale.
Pre desetak dana objavljen je singl "Ljubavni brod", i to je na tragu nekog Arsena Dedića, Koena ili Dilana. Da li su vam oni bili neki poetski uzori?
- Jeste, upravo su mi pomenuti autori uvek bili veliki uzor, njih sam mogao besomučno da slušam. Dilanova "Romansa u Durangu" ili "Sara", Koenove "Kula ljubavi" ili "Nensi", Dedićeva "Kad sam te video" ili "Tvoje nežne godine", sve te pesme u stvari imaju filmsku priču. Volim pesnike koji pevaju popularnu muziku, koji ogole stvarnost do kraja, jer tada iza okvira realnosti otvara se veličanstveni novi svet poezije.
Pevate o ljubavi i u ime ljubavi. Kakva je to "božanska ljubav"?
- Verujem u lepotu reči. Lepe reči su upućene ženama koje volite, kao što ja volim moju Ninu, deluju i na njih da budu lepše, božanstvenije, vedrije... Valjda je to božji dar koji je dat svima nama. Kažete lepe reči onima koje zaista volite i oni to prepoznaju. Fizički dodir je najveća tajna andjeoskog sveta, pošto su eterični možemo ih taknuti samo muzikom i stihovima.
Prvi vaš bend Heroji ponovo je na okupu. Kakvi su planovi?
- Okupili smo se i sviramo već nekoliko meseci i stare i neke nove pesme. Planiramo da snimimo i film našem o bendu, koji je krajem osamdesetih bio predstavnik art roka. Naši uzori su bili Toking heds, Stonsi, Ti reks, Roksi mjuzik, Dejvid Bouvi. Kad budemo uvežbali, napravićemo nekoliko koncerata. Raduje me druženje s Milutinom, Čejom i Mišom Savićem, kao da me neko vremeplovom vratio unazad. Električne gitare, rifovi i puno priče o umetnosti. Kad se nađemo, pričamo dva sata, pa sat vremena sviramo.
Završili ste dramaturgiju na FDU. Da li pišete neki novi roman ili seriju?
- Roman sam završio, zove se "Nežni operater" kao pesma Šade. Akcioni triler s primesama ezoterije. "Beograd bez sna" sam odavno napisao, izašao je roman s tom pričom, ali verujem da bi tek serija sve otvorila iz života novog talasa. Mislim i dalje da je ta priča pandan seriji "Grlom u jagode" za osamdesete.
Za Brenu sam napisao dva teksta
Pisali ste pesme za Nedu Ukraden, Željka Samardžića i Flamingose, a i za Kuguarse čuveni hit "Dejo, majstore". Da li pišete za druge izvođače?
- Imao sam zaista pregršt uspešnih hitova za druge pevače, posebno Ćiru. Čak sam dva teksta pisao za Brenu "Voleo ne voleo" i "Zovem se Lepa Brena" (za nju je radio i film op. aut.). Ima dosta folk pesama koje su mi lepe, mada zaista ne mogu da slušam pevače s trilerima. Za mene su najbolji folk kompozitori Toma i Tozovac.
Kurir.rs
Bonus video: