Niko ne želi da dodje u situaciju da mora da okrene broj 194, ali mnogi su to uradili jer je nekome bila potrebna hitna medicinska pomoć.
Koliki je procenat poziva rezultirao dolaskom Hitne pomoći? Koliko puta mora da se zove Hitna pomoć da bi ekipa došla na adresu?
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije zakonski uredila oblast hitne medicine, zbog čega, prema procenama, oko milion građana nema pristup pravoj službi Hitne pomoći.
Ličnu priču imaju i gosti emisije Puls Srbije, Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije i Dejan Zejnula - udruženje "Pravo na život - Meri".
- Moja supruga je usled neblagovremene pomoći preminula u roku od dva sata. Hitna pomoć nije izašla na vreme iako su dati simptomi koji po indeksu urgentnog zbrinjavanja spadaju u prvi red htnosti. Kada sam pitao zašto nije ispoštovan protokola. Rekli su mi to je samo protokol, a lekari se više vode intuicijom. Ja sam tada shvatio da od intuicije zavisi da li će vam biti ukazana pomoć, a smatram ljudski život ne sme da zavisi od nečije intuicije - rekao je Zejnula.
Pilipović smatra da je neophodno doneti zakon o hitnoj pomoći, ali i mnoge druge zakone:
- Potreban nam je taj zakon, a potrebni su i drugi zakoni. Ono što je najvažnije jeste da mi kao drušvo svatimo da ulaganje u zdravstvo nije trošak nego investicija. Mi zdravstvo posmatramo kao nužno zlo, kao nešto u šta smo primorani da ulažemo novac koji nam se neće vratiti, a to je potpuno pogrešna percepcija. Stalno ćemo imati ovakve probleme, ako budemo razmišljali na taj način. Stalno dolazimo do toga da imamo sistemski problem i da ćemo imati ovakvu situaciju sve dok se u zdravstvo ne bude ulagalo više sredstava.
Saglasio se da se zdravstvene usluge moraju zakonski regulisati i da ne sme da se oslanja na intuiciju.
- Svako od nas je nekad zvao hotnu pomoć. Imamo i drugu stranu, tj. građane koji zloupotrebljavaju broj 194. Hitnu pomoć ne zovete kada vas boli grlo ili kašljete, iako se i kod takvih poziva lekari daju nekakav odgovor. Moramo prosto svi da promenimo ponašanje.
Kurir.rs