Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža, rešio je da održi prvi veliki solistički koncert. On će se s publikom družiti 24. juna na stadionu Tašmajdan u Beogradu, gde će, kako kaže, otpevati više od 50 pesama.
U intervjuu za Kurir on priča o predstojećem spektaklu, kolegama, prijateljstvima na estradi, a otkriva i da li je nekada zapevao u Hrvatskoj.
- Na Tašu će biti vrhunski doživljaj i mnogo emocija. Pevaću sve pesme od početka karijere pa do sad. Dugo sam čekao na jedan ovakav koncert, ovolikog obima. Taš je srce Beograda, u kojem živim 42 godine. Mislim da će biti puno, da će biti prava atmosfera i da će umetnost da pobedi.
Jesu li vas podržale kolege?
- Jesu. Neki su čak odložili svoje nastupe da bi došli. Jeste da je subota, rade mnogi, ali većina je uz mene.
Na početku karijere pomogao vam jeRođa Raičević.
- Jedini je prepoznao moj talenat za pisanje i komponovanje.
Gde ste se upoznali?
- U "Šumatovcu", u kafani, gde bismo se drugde sreli. Tada sam bio srednjoškolac, imao sam jednu torbicu u kojoj sam nosio svoje tekstove. Tad sam napravio pesmu "Kad se neko rastaje, bol u duši ostaje, posle svake ljubavi, srce nekog zaboli" i to je on snimio na prvom albumu "Tako je suđeno", gde mu je Braja radio sve ostale tekstove.
I onda kažu, Baja pravi samo nacionalističke pesme.
- Ja sam proizvod jednog vremena. I tada sam snimio album na kojem je bila pesma "Na livadi gde je breza bijela, voleli se ja i Danijela", kao i "Nema raja bez rodnoga kraja". U međuvremenu se dogodio rat, moji su s prostora gde se ratovalo i normalno je da sam o tome pisao. Pisao sam pesmu "Večeras dame biraju" kad me je pozvao brat s ratišta s Kupresa. Pitao sam ga kako je, a on kaže: "Jao, na Kupresu krvave su zore, Čaprazlije u plamenu gore, svakog dana padaju granate" i ja dodam "kako si mi, moj rođeni brate!" Kada sam je otpevao prvi put u kafani u Surčinu, bio je šou, aplaudirali su svi, bile su ovacije i ja kažem: "Snimam ovo".
Je l' to bilo kod Zorana Šijana kada su vas sa aerodroma, gde ste radili, odveli na svirku?
- Ne, to sa aerodromom je bilo ranije, otišao sam kod prijatelja koji je slavio rođenje sina. Drago mi je da taj momak sada dolazi na moje nastupe.
Na aerodromu ste imali odličnu platu, ali ste ipak otišli put muzike.
- Radio sam u tri giganta, prvi dan kada sam diplomirao, strina mi je našla posao u IMT, gde mi je stric radio. Posle sam se zaposlio u brodogradilištu "Tito" i na kraju na aerodromu. Neko vreme sam bio i kurir.
Ali ste imali sreću da zapevate na tom veselju.
- Te večeri sam zaradio devet svojih plata i rekao sam sebi: "Nećeš se više vraćati na aerodrom, ovo će biti tvoj posao." Tako sam počeo, tu je bio orkestar Dragana Taškovića Tašketa i Miće, koji je sada u Magla bendu, bio je tu i Dača klavijaturista. Cakana je pevala s nama. Mi smo zajedno počeli.
Veliko prijateljstvo vas veže i za Boru Čorbu.
- S Bokijem sam od početka. Uh, kako je bilo ludo tada. Bilo je ratno vreme, te devedesete, puno naboja. Svi su hteli da idu dole. Bio je i koncert za srpske dobrovoljce, to je bilo jako posećeno. Pevali smo: "Ja ću da pevam makar i promuklo, ja ću da pevam kud puklo da puklo, ja ću da pevam, neka drugi ćute, ja ću da pevam, pa neka se ljute. Zapevajte sa mnom, ma šta ste se stisli, onaj koji peva, nikad zlo ne misli."
Da li ste zaglavljivali u kafani do jutra? Ko je mogao više da popije?
- Da, kod Toze Grka. Dogovorimo se da nećemo piti, pa opet uzmemo roze i ubijemo se od toga. Tada su nastale mnoge velike pesme, između ostalih i "Celu noć sam kitio trubače", pa Boki dodaje "da duvaju trube što jače". U to vreme sam baš pisao. Oni koji su me osuđivali da mnogo pijem, pili su više od mene.
Nebojša Tubić Žabac je u jednoj emisiji izjavio da ste na nastupu u Las Vegasu zaradili 52.000 dolara, a da ste ga sutradan zvali da vam da 10 dolara jer ste sve potrošili u kazinu.
- Ne bih da ga komentarišem, sve što je rekao nije dobro. Sreo sam ga na ulici s Gocom Božinovskom i pozdravio se. Znao sam ga otpre, dolazio je u Surčin. To nema veze sa životom šta je rekao.
Imate šestoro dece iz dva braka, hoće li neko vašim putem?
- Svestrani su, ali ih ne guram, niti potenciram. Miljana je izabrala tenis, u Americi je, završila je master na koledžu, radiće kao trener. Zovem je da se vrati, videćemo. Smiljana je završila medicinu, perspektivna je, ali se zaljubila. Ne zameram joj, i tata joj je bio takav. Anđela je četvrta godina na Fakultetu za produkciju i režiju, Nenad je kao i ja završio saobraćajnu. Gavrilo i Danilo su mali, jedan puni pet, drugi šest godina. S njima provodim najviše vremena, lepim sličice, igramo igru "Super Mario", interesuje ih NBA, Liga šampiona, učim ih da igraju šah, monopol. Imaju smisla za fudbal, igrali bi dan i noć. Imam mladu ženu i neki mi kažu "daj još dece", a ja - pa šta drugo radim nego samo guram kolica.
Darko Miličić je puštao svojim saigračima u NBA ligi vaše pesme, da li znate kako su reagovali?
- Ja sam mu pevao na svadbi zajedno sa Anom Bekutom i Ljubom Aličićem. Bio je Gasol, Adrijana Lima. Momci su bili goli do pojasa, nosili me na ramenima, ma haos.
Da li je Luka Dončić vaš najveći fan?
- Pročitao sam da on sluša moje pesme. Milo mi je. Verovatno mu je Dragić pustio. Njegova majka je iz Šehovića, imali smo zajedničke prijatelje. Luku nisam upoznao, a s Darkom sam osvitao na livadi tamo kod njega na Kupresu. Prespavao sam kod njega u kući. Neki vas osporavaju, traže zabranu koncerata, kao što je bio slučaj u Novom Sadu. Da li možda imate zabranu ulaska u neku državu? - Ne! Zašto bih je imao? Ništa nikome nisam uradio, jedino sam ja oštećen. Tamo gde su mi koreni, gde mi je očeva kuća, sve je spaljeno i srušeno. Tamo kad odeš, samo se rastužiš. A ovi što se javljaju za zabranu koncerata su pojedinačni slučajevi.
Da li ste nekada pevali u Hrvatskoj a da se za to ne zna?
- Nikada, gde ću ja tamo da pevam! Meni se auto sam vraća od Šida ka vamo.
Kurir.rs
Bonus video: