Bez žrtava u ljudstvu i materijalu prođoše još jedni Protesti protiv nasilja - koji su se prelili i u nekoliko većih srbijanskih varoši - a koji će u istoriji protesta ostati upamćeni po pojavljivanju i govoranciji Vladete Jankovića izgovorenoj u mikrofon televizora N1.
Interesantna stvar. Na protestima ‘96/97, pokrenutim zbog krađe gradskih izbora, Vladeta se - po naređenju sa vrha - nije pojavljivao, mora da je u ovim protestima video neku šansu, ja sam video samo još jedan od bezbrojnih (uglavnom uspešnih) pokušaja Duboke Cincarsko-Kalburske čaršije, Slavskog Pojasa i Kitaj Goroda da iskoristi smutnju i da se pozicionira u (eventualnom) novom odnosu političkih snaga.
Tako to rade duboki čaršijaneri u situacijama kada druga postaje sudija ili kad se makar nazre mogućnost sudijske promene. Setite se kako je patrijarh Duboke Čaršije Ćosić, nakon što je pripremio teren za rat, deset godina zanosio muda Miloševiću, potpisao pristupnicu za „Otpor“.
Nije to bio jedini, svakako ne najpokvareniji, pokušaj dubokih čaršijanera da ućare na protestima. Fenomenološki je znakovitije ponašanje Guzijana Jeremića, koji iz senke - i preko svog pobočnika, glavnog protestnog govornika Aleksića - učestvuje u organizaciji protesta, dočim u javnosti ispaljuje parole tipa „protesti idu na ruku Kurtiju“. Politika dobar dan čaršijo na sve četiri stane. Guzijan „hrani mesto“ na svim mestima, baca udice u sve virove.
Skrštenih ruku nije sedeo ni JexS Tadić - koji je trenutno u vanparlamentarnom statusu, da ne kažem baš u ropotarnici istorije - a koji je negde blagoizjavio da je nepravedno da u organizaciji protesta učestvuju samo parlamentarne stranke, „jer da protesti nisu protesti parlamentarnih stranka, nego protesti građana“.
Sa JexS-om je saglasan i N. N. protestni građanin, rečit neki momak, koji je rekao da mu se čini da organizatori protesta nemaju baš najjasniju ideju šta da učine - što je sušta istina - i da bi i vanparlamentarna opozicija trebalo da se uključi.
Lično nemam ništa protiv angažmana vanparlamentarnih stranaka, ali čisto sumnjam da će i njihovo uključivanje u napredni pokret doprineti da protesti dobiju političku formu.
Srbija je i inače društvo bez političke forme, da ne kažem baš da je pretpolitičko, mada ne bih pogrešio da sam tako napisao. Političku formu, doduše, nema ni Vučić, ali ima nešto drugo, mnogo važnije za uspon i opstanak na vlasti - odličnu organizaciju, strogu hijerarhijsku stranačku strukturu, neupitnu lojalnost saradnika, koji - ovo je još važnije - uvek mogu računati na njegovu odanost.
Otuda će Visoko Mesto pre otići u opoziciju nego što će ispunuti protestni zahtev i Gašiću dati ostavku. Visoko Mesto se nije uspentralo na vlast - i tu zaselo - zahvaljujući tome što se pojavljuje 300 puta na televizoru, nego zato što je izgradio čvrstu unutarstranačku koheziju. I zato se kada se - i ako se - strmopizdi sa vlasti, SNS neće raspasti kao što se raspalo JexS-ovo mačje jebalište.