Dve najveće parlamentarne grupe u Bugarskoj (GERB-Savez demokratskih snaga (GERB-SDS) i Nastavljamo promene - Demokratska Bugarska (PP-DB)) pronašle su najmanji zajednički sadržalac i formirale koalicionu vladu iako je izgledalo da će građani Bugarske morati po šesti put na birališta u protekle dve godine.
Profesor hemije i ministar prosvete i nauke u nekoliko prethodnih vlada, visoki funkcioner PP Nikolaj Denkov obavljaće funkciju premijera prvih devet meseci, nakon čega će ga zameniti Marija Gabrijel iz saveza GERB-SDS, bivša poslanica u Evropskom parlamentu i evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade. Ona će do tada biti potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova. Ovakav rotirajući model vlasti, sa Denkovom i Gabrijelovom, koji će se smenjivati na mestu premijera, usvojen je zbog snažnog antagonizma i međusobnog nepoverenja između dve najjače političke grupe.
Savez PP-DB imaće premijera i šest ministarstava u vladi koja broji devetnaest resora. Svi članovi nove bugarske vlade, osim njih šestoro i Marije Gabrijel, nisu povezani ni sa jednom političkom strankom i smatraju se stručnjacima, tako da ona više liči na vladu eksperata nego na koaliciju dve velike stranke.
Koalicioni sporazum ograničenog trajanja između GERB-SDS i PP-DB stvara izglede za barem privremenu stabilizaciju izvršne vlasti i omogućava Bugarskoj da zadrži svoj prozapadni kurs. Savez dve prozapadne, evroatlantske koalicije bio je neizbežan i neophodan zbog rastuće otvorene podrške proruskoj, ekstremno desnoj partiji Preporod i predsedniku Rumenu Radevu, čije biračko telo ima slične stavove.
Cilj nove vlade je pridruživanje šengenskom prostoru do kraja 2023. i usvajanje evra početkom 2025. Takođe, vlada planira da usvoji budžet za 2023. u roku od tri nedelje i da odredi budžetski deficit na tri odsto.
Vladajuće stranke će, takođe, pokušati da pojačaju borbu protiv korupcije i da izmene ustav kako bi oslabili uticaj predsednika na obaveštajne službe i pravosuđe. Štaviše, nameravaju da promene izborni sistem kako bi sprečili da ubuduće parlament bude fragmentiran, te da tako izbegnu novu političku krizu. Međutim, ove reforme mogu biti sprovedene samo ako dobiju podršku opozicione stranke DPS.
Denkov je obećao da će Bugarsku zadržati na čvrstom prozapadnom kursu, da će se boriti protiv ruskog uticaja u bugarskom bezbednosnom sektoru i garantovati podršku odbrani Ukrajine od Rusije. Malo je verovatno da će ta podrška biti znatno povećana zbog dubokih istorijskih veza s Moskvom, podeljenosti naroda po pitanju pomoći Ukrajini, ali i relativno ograničenog vojnog i finansijskog potencijala Bugarske.
Predsednik Radev, blizak Bugarskoj socijalističkoj partiji (BSP), do sada nije osudio rusku agresiju na Ukrajinu, a osim toga, snažno se protivio isporukama oružja Kijevu. Politička kriza u Bugarskoj dobro je poslužila ruskim interesima i pokazala da je Moskva i dalje u stanju da projektuje moć u ovoj zemlji koja je članica NATO od 2004. i EU od 2007.
Ovakva vlada uspostavljena je kao opozicija predsedniku Radevu, koji ne skriva proruske stavove.
U tom kontekstu teški odnosi s predsednikom Radevom, čiji drugi mandat ističe 2026. godine, svakako će biti glavna prepreka s kojom će se suočavati vlada Denkov-Gabrijel.