"POPILI SMO PO DVA-TRI PIVA I NISMO ZNALI ZA SEBE" Legendarni golman o antologijskom okršaju sa Bugarima! Otkrio NEPOZNATE DETALJE
Zoran Simović, junak antologijskog meča u Splitu 1983. godine, priseća se nezaboravnih momenata
Svaki duel s Bugarskom evocira uspomene na antologijski okršaj u Splitu i gol Ljube Radanovića u poslednjoj sekundi za pobedu od 3:2 i plasman na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1984. godine.
Glavni protagonista drame na Poljudu bio je legendarni golman naše reprezentacije Zoran Simović, koji se u novoj epizodi kultne emisije „Mojih top 11“ prisetio ključnih detalja u finišu susreta.
Nezaboravni susret
„Kud, Simovićuuuu...“, čuvene reči komentatora Mladena Delića ostale su upamćene u istoriji srpskog sporta.
- Baš tako. Duel s Bugarima je obeležio karijere svih igrača koji su te večeri bili na Poljudu. Moju pogotovo. Kad sam nekoliko dana kasnije sreo Mladena Delića u Splitu, rekao mi je: „Simke, mene više niko ne zove po imenu, svi me sad zovu Kud Simoviću“. Ma bilo je nezaboravno. Gledali smo svi zajedno snimak posle utakmice i Mladen nam je rekao da su se novinari spremali da nas rastrgnu u slučaju poraza. Kaže, imali ste sreće, Isus vas je spasao. Čudesna je ta emocija s kojom je on komentarisao svaku utakmicu: „Pa zašto tako igrate... ljudi... pa ko vas je tome učio... ne sam. Safeteeee... a joj-o-jooooj...“ - pričao je Simović:
- Bugari su u poslednja tri minuta imali četiri zicera. Lopta me je udarala u glavu, u nogu, ispadala mi iz ruku, bilo je spasavaj se ko može. I onda taj poslednji napad. Skočio sam posle centaršuta i tek iz drugog pokušaja uhvatio loptu. Znao sam da vreme ističe i da moram da je deganžiram skroz do njihovog gola. Ali nije bilo snage... lopta je jedva stigla do sredine terena, čini mi se do Mlinarića.
Nastavak je kultni...
- Zlatko je prebacuje sa leve na desnu nogu, ja ga psujem, svašta mu govorim... centaršut u kazneni prostor... Radanović se zaleće... lopta mu je došla malo unazad, ali on se izlomio u vazduhu i uspeo da je zahvati glavom... Goool... 3:2... niko ne veruje šta se dešava. Mladen se dere, ne zna ko je dao gol. Viče „ko, ko, ko...“. Ma ludnica. Slavili smo čitavu noć. Bila je jedna lepa kafanica u blizini hotela „Lav“, gde je bila smeštena naša reprezentacija. Malo van Splita. Živa muzika, gomila naroda, ljudi iz FSJ... Pesma do zore. Bili smo mrtvi umorni, tu su dovoljna dva-tri piva da ne znaš za sebe.
Kako smo otišli na Evropsko prvenstvo, nije se ni očekivao bogzna kakav rezultat u Francuskoj. Ali nije ni totalni debakl jugoslovenskog tima.
- Tu je opet došlo do onoga „ja tebi, ti meni“. Ubacili su pet-šest novih igrača i napravili raskol u ekipi. A ubačeni su da bi se prodali.
Simović je branio na startu turnira protiv Belgije, ali se već u drugoj utakmici našao na klupi:
- Izgubili smo od Belgije sa 2:0. Okej, jesam bio kriv za drugi gol, ali to nije razlog da me odmah skloniš s gola. U toj drugoj, izgubimo od Danske sa 5:0 i on me vrati u trećoj protiv Francuske.
Protiv Francuske je osetio dejstvo fudbalske magije Mišela Platinija.
- Eto, mogu da se pohvalim da mi je trostruki osvajač Zlatne lopte dao tri gola na jednoj utakmici. Na poluvremenu utakmice u Sent Etjenu umro nam je doktor Milenković u svlačionici i to nas je drastično poremetilo u nastavku susreta. Ali smo jedina ekipa koja je na tom prvenstvu dala dva gola budućem prvaku Evrope.
Kurir sport