Ukrajinske snage granatirale su most "Čongar", koji mnogi nazivaju "vratima Krima", a koji povezuje ovo poluostrvo s Hersonskom oblasti i jugom Ukrajine.
Na mostu je obustavljen saobraćaj jer je pretrpeo velika oštećenja, a veruje se da su Ukrajinci za napad koristili projektile dugog dometa "storm šedou" koje su dobili od Velike Britanije. Posle ovog udara, nameće se pitanje - kako će Rusi da se osvete? Volodimir Zelenski je već na oprezu. Tvrdi da su ukrajinske obaveštajne službe dobile infomraciju da Rusija razmatra scenario terorističkog napada na nuklearnu elektranu u Zaporožju. To međutim, u Kremlju demantuju uz tvrdnju da Ukrajina plasira još jednu, kako su rekli, laž.
Ipak, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je bio jasan po pitanju mogućnosti da ukrajinske snage napadnu rusku teritoriju, uključujući i Krim. On je rekao "da bi upotreba zapadnog oružja van zone specijalne operacije, kako nazivaju invaziju, izazvala trenutne ruske udare na sedišta donošenja odluka u Ukrajini". Takav potez, dodao je, značio bi potpuno uključivanje SAD i Velike Britanije u sukob.
Gosti "Usijanja" koji su razmatrali ovu temu, ali i eventualni odgovor Rusije su prof. Časlav Koprivica, Fakultet političkih nauka i Marko Anđelković Slijepčević, advokat Urednica i voditeljka Silvija Slamnig
Koprivica je komentarisao suštinu napada Ukrajine, kao i to da im on ništa nije doneo osim simbolike.
- Postoje dva nivoa, a prvi je simbolički, tj. da su Ukrajinci granatirali most koji predstavlja vezu između Krima i ostatka teritorije nove Rusije. Drugo je pitanje da li je to nešto suštinski promenilo. Odgovor je da nije. Rusi su imali šest meseci da učvrste položaje, pa su tako oformili tri linije odbrane, a Ukrajina je veoma usko uspela da pomeri tek prvu liniju. Dakle, ništa suštinski nisu uradili. Rusi jesu rekli da će se momentalno svetiti, ali ne znam da li će to zapravo biti slučaj jer ovo nije prvi put da Ukrajina pogađa mostove koji imaju težinu, odnosno koji su logistički važni - započeo je Koprivica, pa dodao:
- Danas je 22. jun, a to je za Rusiju sveti dan. Tog dana je Nemačka, 1941. godine, započela napad na SSSR. Ukrajina pokušava da igrom datuma pošalje poruku Rusima.
Potom se Slijepčevićević osvrnuo na napad Ukrajina i da li je zaista tako da im taj napad ništa nije doneo:
- Od značaja je jedino kontrola određenog prostora. To su četiri sela, koja čas zauzmu Ukrajinci, pa ih potom Rusija vrati. To nije ni prva linija odbrane. Shodno stanju na terenu, jako je teško da Ukrajinci probiju bilo koju liniju odbrane i tako naprave uspeh na terenu. Na terenu je, kako kažu, prisutno Zapadno oružje. Tamo nema oružja koje su posedovali Ukrajinci, naoružanje i tehnika potiču sa Zapada, odnosno NATO pakta. To znači da ukoliko Zapad bude prekinut ili sam odluči da ne šalje oružje Ukrajini, da će rat brzo nakon toga biti završen.
Slijepčević je pomenuo nuklearno naoružanje u ovom ratu, jer Rusija ima pravo da ga iskoristi ukoliko joj se ugrozi nacionalni integritet.
- Rusija po svom pravu ima pravo da iskoristi nuklearno oružje. Doduše, gotovo sam ubeđen da nuklearno oružje neće nikada da se iskoristi. U najgorem slučaju, nuklearne bojeve glave mogu biti taktičkog karaktera, dakle malog dometa, odnosno opsega. To bi napravila štetu od 100 kilometara. Zovu ga tačkasto nuklearno naoružanje, vrlo je precizno i ubojito. To pravi kratere, velike dubine.
Kurir.rs