U beogradskoj knjižari "Delfi SKC" 22. juna predstavljena je knjiga "Nevidljiva družba" Muharema Bazdulja.
Za veoma kratko vreme već je štampan novi tiraž romana, a o ovom neobičnom delu govorili su pisac Vladimir Tabašević, slikar Uroš Đurić i autor. Knjiga je napisana kao jedna nedovršena rečenica na 140 strana i uopšte nema tačku, čak ni na kraju.
- Posle dugo vremena imam tremu. Oko ovog izdanja se sastavila neka dobra energija i već je štampan drugi tiraž. Ideja za roman je nastala u kafani "Zora". Bilo mi je važno da čitalac u knjigu uđe sa otporom. Roman otvara citat na grčkom bez prevoda, a želeo sam da publiku na prvih 10 strana iznerviram. Bila mi je ideja da u ovu priču čitalac uđe po mojim pravilima - objasnio je Bazdulj.
Uroš Đurić priznao je da je u početku imao odbojnost kada je shvatio da čita knjigu koja nigde nema tačku:
- Roman "Nevidljiva družba" je fascinantan na toliko različitih nivoa. Hvala Muharemu što mi je otklonio sumnje koje sam imao, jer se od mene očekuje da javno dam neki iskaz o delu. Kao i junak tog romana, sudbina autora je da se muči.
Bazdulju su za ovo neobično delo uzori bili Tomas Bernhard, Semjuel Beket ili Žoze Saramago, a Vladimir Tabašević, koji je čitao roman još u rukopisu, osvrnuo se na stih grčkog pesnika Konstantina Petrua Kavafija (1863-1933), koji se provlači kao lajt motiv cele knjige.
- Šta je s tom rečenicom koja se nije završila, to su pitanja koja Muharemu postavljaju u svim intervjuima. Uspeo je novim romanom da ono što je želeo da kaže, uradi na jedini mogući način kroz ovakvu formu. Meni je taj Kavafijev stih najdragoceniji. Važno je iskustvo čitanja poezije. Nemam način da drugima objašnjavam zašto treba da je čitaju i šta je meni ona značila u životu. Čitav roman ilustruje koliko je jedan stih u životu važan - primetio je Tabašević.
Kurir.rs