Navršilo se 29 godina od ubistva Zorana Medenice, čiji je brat Zvonko likvidiran godinu dana kasnije.
Braća Medenica bila su poznata u beogradskom podzemlju devedesetih i obojica su ubijena.
Zoran Medenica likvidiran je 24. juna 1994, a sledeće, 1995. njegovog brata Zvonka ubila je maloletna Olivera Vujčić (17).
Zoran je izrešetan na raskrsnici Bulevara umetnosti i Bulevara Lenjina u Novom Beogradu. Kiša metaka zasula ga je dok je sedeo za volanom automobila čekajući zeleno svetlo na semaforu.
Ubica je tim rafalom ranio dvoje putnika u autobusu.
Izvršilac tog ubistva nikad nije pronađen, a sumnjalo se da počinjeno kao osveta za smrt Slaviše Pavića Pirketa.
Pirke je ubijen u avgustu 1993. u restoranu FK Bežanija. O tom krvavom događaju u dokumentarcu "Vidimo se u čitulji" govorio je Kristijan Golubović:
"Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani".
Prilikom Pirketove likvidacije ranjena je konobarica.
Zoranovom bratu Zvonku presudila je devojka. Ubila ga je u naselju Nova Galenika hicem iz pištolja, zbog čega je osuđena na šest meseci do tri godine boravka u vaspitno-popravnoj ustanovi zbog ubistva na mah u samoodbrani.
U ispovesti "Našoj borbi" decembra 1997. godine Olivera je ispričala da je kao maloletna ušla u vezu sa Zvonkom Medenicom, uprkos upornom protivljenju roditelja, i da je ubrzo nakon toga ostala u drugom stanju.
"Kad sam ostala u drugom stanju, bio je to za mene veliki šok, a on je bio presrećan. Rekla sam roditeljima sta se desilo i oni su bili protiv porođaja, prosto, nisu želeli da se udam za takvog čoveka. U tom momentu ni ja nisam to htela. Pogrešila sam, nisam krivila njega, već sebe. Ponavljala sam da je kriminalac i da će ga kad-tad ubiti. Zvonko je opet govorio da će se ubrzo promeniti i nije mi dao da abortiram. Ipak, nekoliko dana pre nego što ću to uraditi, rekao je da uradim šta ja mislim da je najpametnije. Odlučila sam", ispričala je Olivera.
Kada je saznao za abortus, rekla je u svojoj ispovesti, prvo nije mogao da veruje, a onda je napravio haos, optužujući je da je ubila njegovo dete.
"Dogovorili smo se da odemo na more, roditelji me nisu puštali, ali kad voliš nekog ne može ni Bog da ti zabrani. Vratila sam se kod njega, u stan njegovog ’klinca’ iz ekipe i ovaj nas je odvezao kolima do stana. Čim je ušao, počeo je da me bije i maltretira. Non-stop je govorio "ubila si mi dete, ne voliš me". Tukao je i tog svog momka Marka koji je sve vreme bio prisutan", navela je tada Vujčićeva, opisujući momenat kad je u ruke uzela pištolj.
Prema njenim rečima, Zvonku ju je gurnuo na krevet, na kome se nalazio pištolj, a kada je krenuo prema njoj činilo joj se kao da je pred sobom ugledala đavola.
"Uzela sam pišolj u ruku. Bila sam uplašena, nisam mogla da se kontrolišem. Sećam se samo da sam ispalila jedan hitac u njega. Ostalog se ne sećam. Njegov pogled međutim, nikada neću zaboraviti. Kao kad čovek traži istinu na samrti, samo što nije rekao: 'Zašto ti kad te volim?", kazala je u svojoj ispovesti Olivera Vujičić, rekavši da u nekim momentima oseća grižu savesti, ali da od kajanja nema ništa jer "šta je bilo, bilo je, život teče dalje".
(Kurir.rs)