KURIR U MANASTIRU RAVANICA: Ovde su mošti kneza Lazara donete dve godine posle boja na Kosovu! Vernici se mole nad kivotom!
Sre, 28.06.2023. 10:03h
Nedaleko od Ćuprije i sela Senja, u podnožju južnog dela Kučajskih planina, nadomak reke Ravanice, smešten je jedan od najpoznatijih srpskih manastira - Ravanica! Okružen ostacima bedema iz 14. veka, u trenu vas vraća u neka davna vremena, a odmah kad se prođe kroz kapiju, stiže se i do manastirske crkve posvećene Svetom Vaznesenju Gospodnjem!
Manastir Ravanica najveća je zadužbina Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića, postradalog na Vidovdan 1389. godine u boju na Kosovu! Dve godine posle pogibije mošti srpskog vladara su tu prenete iz mitropolijske crkve u Prištini, ali usled nadiranja Turaka i raznih neprilika izmeštane su na više lokacije, da bi naposletku, na šeststotu godišnjicu bitke, ponovo donete u manastir.
Petar Aleksić
foto: Petar Aleksić
Izgradnja bogomolje završena je 1381. godine, a zbog najezde osvajača sa istoka na Balkan Lazar je prvo podigao utvrđenje, čija jedna kula sada nosi ime po Milošu Obiliću, pa tek onda manastir unutar tih bedema.
KURIR U MANASTIRU RAVANICA: Ovde su mošti kneza Lazara donete dve godine posle boja na Kosovu! Vernici se mole nad kivotom! Autor: Petar Aleksić
- Bilo je sedam visokih kula i tako su davali signale odavde do Kruševca gde je bila prestonica. Sada stoje temelji tih bedema, porušeni su zato što je Sveti knez Lazar bio veliki neprijatelj njihov, borio se i Turci su najviše napadali njegove zadužbine - kažu za Kurir u ovom manastiru, u kom su sada devet monahinja i jedna iskušenica.
Devet monahinja
Šiju odore, prave meleme
O manastirskom kompleksu brinu devet monahinja i jedna iskušenica, a pored crkve nalazi se i manastirska prodavnica. Monahinje se bave proizvodnjom prirodnih melema, a pored toga šiju i svešteničke odore, stolnjake, kecelje, kape...
Sveti knez Lazar je Ravanicu zidao kao zadužbinu i grobnu crkvu, nije žalio sredstva ni materijala kako bi je što više ukrasio. Manastirski kompleks je bio sačinjen od glavne crkve, konaka, trpezarije, pomoćnih objekata i bedema.
- Posle Kosovske bitke zabeleženo je da je manastir tri puta paljen, a najviše je stradao posle seobe Srba 1690. godine, kada su odavde otišli svi. Manastir je ostao pust. Za to vreme Turci su sa crkve skinuli olovni kov za đulad, a pripratu crkve srušili do temelja. Crkva je prokišnjavala 30 godina - pričaju nam u svetinji.
Petar Aleksić
Kivot sa moštima Svetog kneza Lazarafoto: Petar Aleksić
Kivot otvoren nedeljom
Manastir čuva delove moštiju brojnih sveca
Pored moštiju Svetog kneza Lazara, ovaj manastir čuva i jedan mali kivot s delovima moštiju mnogih sveca.
- Ovde su sitni delovi moštiju Svetog Georgija, Svetog Pantelejmona, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozma i Danijela, Svete mučenice Jefimije... Kada čovek priđe s verom, sve je moguće. Kivot s moštima Svetog kneza Lazara otvara se svake nedelje za vreme liturgije i svi prisutni mogu da celivaju mošti, ali što se tiče svetinje i dejstva svetinje, tu uopšte nema smetnje da li je kivot zatvoren ili otvoren - rečeno nam je u Ravanici.
U knjizi koju je objavio manastir Ravanica navodi se i da su 9. septembra 1989. po dolasku u manastir mošti počele da mirotoče.
- Miro je rosilo iz desne šake svetih moštiju Svetog kneza i ispuštalo blagouhani miris koji se širio crkvom. Mirotočenje je trajalo više od godinu dana, da bi se ponovo pojavilo pred samo bombardovanje 1999. godine - navodi se u knjizi "Žitije i čudesa Svetog velikomučenika kneza Lazara".
Ravanicu posećuje veliki broj turista, dolaze vernici, stranci, klanjaju se moštima, verujući isceljenja i pomoć:
- Otkako su mošti kod nas, a to je od 1989. godine, bilo je nekoliko isceljenja i izlečenja od bolesti. Dolazilo je nekoliko njih koji su bili pod vlašću demona. Bila je nedeljna služba, čuli smo krike, ćerka je držala majku koja se otimala i vrištala, jedva su je doveli ovde, tu je ona legla na pod i umirila se u trenutku. Bila je i žena iz Zaječara teško pokretna, molila se pred moštima i kad je otišla kući, bilo joj je sve bolje i bolje. Ima mnogo čuda - tvrde u manastiru.
U manastiru postoji freska tajne večere, koja se posebno pokazuje strancima.
- Tu je prikazan ceo pribor za ručavanje, u 14. veku Srbi su znali da treba pribor za ručavanje, a Amerika nije tad postojala, onda šta da pričamo dalje. Mi imamo mnogo lepu istoriju, sve imamo, samo da umemo to i da poštujemo - kazuju nam.
Petar Aleksić
Tajna večerafoto: Petar Aleksić
Vučić posetio Ravanicu
Celivao sam mošti našeg Svetog kneza Lazara
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je pre dve godine manastir Ravanicu.
- Celivao sam mošti našeg Svetog kneza Lazara. Poseta manastiru Ravanica vratila mi je snagu i energiju, učinila me ponosnim na našu istoriju i dela naših slavnih predaka - napisao je Vučić tada na svom Instagram nalogu.