Milica Kralj sutrašnjom premijerom predstave "Akademija smeha" Kokija Mitanija u Ateljeu 212 završava pozorišnu sezonu 2022-23.
Tokom tih godinu dana izvedeno je čak osam novih komada, a u glavnom programu letnjeg festivala Belef, na sceni "Petar Kralj", igraće se ovaj japanski tekst, prvi nakon skoro 50 godina na repertoaru nekog srpskog pozorišta. U predstavi, koja je prava poslastica, igraju dva vrsna glumca - Goran Jevtić i Uroš Jakovljević, a to je bio i povod za razgovor za Kurir.
Predstava "Rolerkoster", po tekstu Jelene Kajgo, veliki je hit u Ateljeu 212. Kako ste pronašli "Akademiju smeha" i šta vam je bio motiv da radite ovaj komad?
- Zaista sam srećna što je "Rolerkoster" i posle više od godinu dana rasprodat čim se objavi repertoar, što ga i glumci s radošću igraju i što ima i dug festivalski život, posebno jer sam se tom predstavom vratila u Atelje 212 posle mnogo godina. Verujem da mi je "Rolerkoster" otvorio vrata i ka "Akademiji smeha", koja je izuzetan poligon za igru dva vrsna glumca, a igra je ono što volim u pozorištu.
Drama je inspirisana konkretnim istorijskim događajem u Japanu. Pravite li u komadu paralelu sa Srbijom danas ili ostajete u četrdesetim godinama?
- Ostajemo u Japanu 1940, ali uvek se trudite da izvučete ono što je vanvremensko i vanprostorno i što je razlog da komad postavljate danas. Okosnica radnje je sukob dramskog pisca, komediografa, koji se bori da njegova pozorišna trupa opstane u kriznim vremenima, i pozorišnog cenzora, koji mora da odobri svaku repliku, a koji prezire pozorište, ne ide u pozorište i gnuša se komedija. Za vreme vojne diktature zaista je postojalo zanimanje pozorišnog cenzora, a pitanje cenzure nama je vrlo blisko, samo što nama nije potreban cenzor kao zanimanje - mi smo majstori autocenzure.
Planirano je da u predstavi igra Ljubomir Bandović, ali ćemo umesto njega na sceni gledati sjajnog Gorana Jevtića. Zašto je došlo do promene partnera Urošu Jakovljeviću?
- Obojica su divni glumci s kojima sam želela da sarađujem, ali su presudila prethodno dogovorena zauzeća i činjenica da naša premijera ne može da se odlaže jer izlazimo u sklopu festivala Belef.
Da li je teže režirati komediju ili duodramu? Šta vam je kao reditelju ovde bio najveći izazov?
- Teže je režirati komediju nego duodramu. Šalu na stranu, ništa nije teško kad se radi u dobroj atmosferi i obrnuto. A ta atmosfera zavisi od mnogo faktora i ne samo od mene. Najveći izazov je bio razbiti statičnu formu komada i kasnije ne padati sa stolice od smeha, zadržati ozbiljnost reditelja. Takođe, izazov je ne razočarati sve moje drugare iza scene, koji su me uvek pitali zašto me nema u Ateljeu i koji su uvek navijali za mene.
Čemu ćemo se smejati u ovoj predstavi?
- Neverovatno harizmatičnim i jarkim likovima, koje sjajno nose glumci, njihovom odnosu i sumanutim situacijama koje proističu iz borbe za pozorište, odnosno protiv pozorišta. Predstava je na momente urnebesno smešna zato što je problem kojim se bavi ozbiljan. Smešne su komedije koje su ozbiljne.
"Akademija smeha" će se igrati na sceni koja nosi ime po vašem ocu Petru. Šta za vas to lično znači? Imate li zbog toga veću tremu nego obično?
- Na maloj sceni Ateljea sam diplomirala, ali prvi put na njoj postavljam predstavu otkad ona nosi ime Petra Kralja. Zahvalna sam zato što je ovaj komad odbrana pozorišta i oda pozorištu, što ga odlikuje bravurozna i posvećena glumačka igra, u kojoj je partner svetinja, i zato puna srca mogu da kažem da je predstava "Akademija smeha" moja lična posveta glumcu čije ima scena nosi, a koji je bio sav od emocija i igre, i koji je bio i moj otac.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
Bonus video: