Pregovarač je tu da osobi koja želi da izvrši samoubistvo ukaže na prolaznost svega i izbore koje je moguće napraviti jedino ako se ostane u životu, jer život nema alternativu. Važno je uspostavljanje poverenja, što dovodi do iznalaženja zajedničkog rešenja. Tako čuvamo i dostojanstvo i integritet osobe koja je doživela krah i beznađe, veliku tugu, gubitak, bol koji joj izgleda da se jedino ovim načinom može okončati, priča za Kurir major policije Danica Mrđa, glavni koordinator Pregovaračkog tima MUP (PTM).
Sedam godina Mrđa koordinira Pregovaračkim timom MUP, koji u najkraćem roku stiže tamo gde je potrebno. A ne samo što treba odmah biti na mestu gde neko preti samoubistvom ili drži taoce već je neophodno i na pravi način prići osobi i menjati pregovaračku strategiju spram situacije.
- Način pregovora diktira bezbednosni faktor, mesto i uslovi prilaska vinovniku krizne situacije, kao i druge okolnosti. Svaki način pregovora ima svojih prednosti i mana. U svakom slučaju, ukoliko uspete da ostvarite dobru i pozitivnu komunikaciju, automatski ste na velikom dobitku. Ljudi kod kojih podstaknete pozitivno razmišljanje misle brže i spremniji su na saradnju i rešavanje problema. Pozitivan stav pokreće i pregovarača i mozak njegovog sagovornika - objašnjava Mrđa i dodaje da su članovi tima spremni na to da pregovori traju satima.
Situacije u kojima osoba preti samoubistvom najčešće su veoma su delikatne, zahtevne i neizvesne te traže, ističe Mrđa, veliko strpljenje i veštine.
- Način prilaska i izbor taktike pregovaranja zavise od brojnih faktora same situacije, mesta događaja, okruženja, nivoa rizika, mogućnosti uspostavljanja komunikacije, psihičkog stanja osobe. Važno je uspostaviti kontakt što je pre moguće i saznati šta se dogodilo. Ukoliko pregovarač uspostavi kontakt s licem koje preti samoubistvom, posebnim veštinama komunikacije kojima je obučen, kao i smernicama za pregovore sa osobama koje su u specifičnim emotivnim, psihičkim krizama, dolazi se do uspostavljanja odnosa poverenja između pregovarača i date osobe, što vremenom dovodi do uticaja na ponašanje izvršioca i iznalaženja zajedničkog rešenja - kaže Mrđa i dodaje da je u timu i psiholog, kao i da se sposobnost prepoznavanja tačke gledišta druge strane, obraćanje pažnje na to ljudsko biće, ono što ono oseća i razumevanje načina na koji vidi nastalu situaciju, može postići bez obzira na način pregovora.
Talačke krize karakteriše veliki stres, pritisak i pretnja po živote većeg broja ljudi - i počinilaca i talaca.
- Ovakve situacije obično karakteriše prisustvo jakih policijskih snaga, pa su stres i tenzije veoma izraženi. Stoga je prvi korak spuštanje tenzije, kontrola emocija i smanjenje pretnje po taoce. I ovde je važno što pre uspostaviti kontakt. Život i bezbednost talaca su prioritet, te je i izbor strategije pregovora u službi toga. Naravno, cilj je smanjiti rizik po život svih učesnika krizne situacije, to jest očuvanje života - naglašava Mrđa.
Iako su profesionalci, i pregovarači su ljudi i moraju da se izbore s kriznom situacijom, ali i samima sobom, jer nekad je u pitanju dete, nekad kolega...
- Svaka situacija u koju su uključena deca ili u kojoj su građani ili kolege bili životno ugroženi najviše se pamte. Ima i slučajeva kad je naizgled sve išlo glatko, a samo mi angažovani znamo šta je sve moglo da se dogodi i kako smo to izbegli. Te situacije nas čine jačim i boljim, i kao pojedince i kao tim. Baš zato se poslednjih godina akcenat stavlja na praktično uvežbavanje, kako bismo bili spremni i sigurni u svim mogućim scenarijima koji nas možda očekuju.
J. S. Spasić