Đuro Burec, nekadašnji hrvatski specijalac i član obezbeđenja najviših državnih zvaničnika, razneo je bombom bivšu partnerku i sebe.
- Đuka je tu. Nešto se desilo majci - uspela je da kaže preplašena ćerka (15) nastradale žene rođacima malo pre nego što ih je potresao jak zvuk detonacije.
Devojčici je život žestoko branila majka (48) koja se grčevito rvala sa bivšim partnerom. Rastrojeni Đuro Burec (56) upao je u petak malo pre ponoći u njihov stan u prizemlju zgrade u naselju Bisag između Novog Marofa i Svetog Ivana Zeline.
Burec godinama nije mogao da prihvati da žena sa kojom se viđao kratko vreme ne želi da ima ništa sa njim. Imao je sekiru i u njen stan je ušao iz dvorišta. Popeo se na balkon i otvorio vrata.
- Bili smo u prvom snu kad smo čuli vriske. Mislio sam da su deca jer je bila kraj školske godine, a igralište je bilo tu. U sekundi se začula eksplozija - ispričao je komšija Ivan Žeželj koji živi u susednoj kući.
Ubica je upao u sobu u kojoj je spavala devojčica, a haos je probudio i njenu majku. Žena je skočila na napadača i bukvalno se rvala sa njim. Taj herojski čin majke bio je dovoljan da spase ćerku koja je otključala ulazna vrata i otrčala da traži pomoć.
Đuro je međutim aktivirao bombu i razneo bivšu partnerkukoju je vrebao i sebe. Navodno je kod sebe imao nekoliko ručnih bombi, a postavlja se pitanje da li je hteo da ubije i nekog drugog.
- Tela preminulih prevezena su na odeljenje patologije Opšte bolnice Varaždin gde će biti urađena obdukcija - saopštila je kratko varaždinska policija.
Portparol županijskog tužilaštva Darko Galić rekao je da ne može da odgovori na pitanja da li je ubica ranije imao zabranu prilaska i da li je zbog toga možda priveden.
- To je stvar istrage i biće naknadno utvrđeno - rekao je Galić.
Agonija nastradale žene prema rečima komšija trajala je skoro tri godine.
-Viđali su se neko vreme, ali kad je shvatila kakav je zapravo nije htela da ima nikakve veze sa njim. Tada je počela da doživljava užas i nikada nije imala mira. Došao bi ovde kolima i vozio se. Do zgrade je došao i biciklom. Imala bi mesec dana mira, a onda bi sve počelo iznova - pričaju zgrožene komšije.
Žrtva im je rekla da ga je prijavila policiji i da će konačno imati mir. Nisu sigurni da li mu je sistem odredio zabranu prilaska zbog stalnog uznemiravanja.
Komšije ubice rekli su da su primetlie tog dana da nešto nije u redu sa njim.
- Bio je mutikaša. Živeo je na brdu u podrumu i dresirao neke pse. U petak oko 18 sati prošao je pored nas u svom "golfu". Stavio je naočare na glavu i projurio. Obično uvek zatrubi i pozdravi se, ali ovaj put je samo trznuo rukom. Nije bio sasvim svoj, ali kome bi palo na pamet da će bombom da digne sebe i tu ženu u vazduh - pričaju šokirane komšije.
Navode da nisu znali da je naoružan. Đura je bio agresivan prema pojedinim meštanima zbog čega je tek nekolicina komunicirala sa njim. Navodno je dosta vremena proveo u Svetom Ivanu Zelini gde je volontirao u nekoliko udruženja koja se bave inkluzijom i pomoći deci. Neko vreme je bio član društva Naša deca i učestvovao u njihovim manifestacijama.
- Svi koji smo ga poznavali sa sastanaka smo zgroženi i ne možemo da se oporavimo od šoka. Nikada nije pokazao da može biti tako nasilan. Ništa što je učinio dobro za druge ne može da opravda ovaj njegov čin - rekao je jedan od njegovih poznanika koji je želeo da ostane anoniman.
Poslednji put su ga videli početkom juna kad su u Zelini imali žurku za decu. Puštao je muziku i pomagao oko hrane, ali u jednom trenutku mu je pozlilo i otišao.
- Požalio se da mu nije dobro. Pritisak mu je podivljao pa je otišao i posle se nije javio - kaže žena.
Loklani mediji navode da je Burec svojevremeno zarađivao kao DJ pod umetničkim imenom Sonni B. Puštao je muziku u mnogim zagrebačkim klubovima pa čak i na plaži Zrće na Pagu. Govorio je da je bolest kriva za kraj njegove karijere, a drugima je govorio da je to zato što od toga ne može da živi.
- Posle 41 godine DJ karijere zbog bolesti sve prodajem. Možda nekom nešto treba – napisao je pored oglasa u jednoj Fejsbuk grupi.
Đuro se inače godinama hvalio da je policijski specijalac. Učestvovao je u sukobima devedesetih, a kasnije je bio pripadnik specijalne jedinice za obezbeđenje lica i objekata. Tako je barem tvrdio za Večernji list 2002. godine kad se žalio da ga je sistem izneverio i ostavio ga kao branitelja invalida bez ikakvih prava.
- Čovek sam bez priznatog HRVI statusa iako imam medicinsku dokumentaciju i dokaze o 30 odsto oštećenja organizma uz stalnu progresiju bolesti što je posledica učešća u ratu, a 20 odsto za PTSP. Ali ja sam penzionisan 1996. godine kao mirnodopski vojni invalid zbog povrede kičme - rekao je tada Đuro.
Požalio se i da zbog nemaštine ne može da viđa ćerku, a tvrdio je da je navodno obezbeđivao vladu, Sabor, MUP, ali i mnoge visoke funkcionere poput Martina Špegelja, Josipa Boljkovca i Stipe Mesića.
Požalio se i da je pisao tadašnjem predsedniku Mesiću za pomoć, ali njegovo odeljenje za državljanstvo nije bilo nadležno da rešava njegove probleme.
Bivši predsednik nije želeo da komentariše slučaj.
(Kurir.rs/24sata.hr)