Kojekude po Srbiji sa Vukašinom Grozdanićem na čelu, ovaj put je na Dunavu, na Velikom ratnom ostrvu.
Vukašin Grozdanić je u razgovoru sa Ratkom Dulić, novinarkom, saznao da život treba disati punim plućima:
- Pored mnogih ljudi u čitavom svetu, ne samo u našem okruženju, život prođe mimo čoveka, oni ne učestvuju u njemu. Oni životare. Spavaju, jedu, rade. Oni ne žive. Oni životare - kaže Dulić.
Ona je sa majkom išla na Dunav, gde se prao veš i tu se i ona kupala i zavolela reku.
- Moja ljubav prema pecanju, je prenesena od oca. Voleli smo da jedemo ribu i da pecamo - kaže Dulić.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta, Zoran Marković takođe je, iz velike ljubavi prema reci, napravio kuću na reci i stopio se sa prirodom, u životu koji želi da živi.
- Jedna priča, koja nije vezana za sam ribolov, ali jeste za reku. Tu su štap, čamac i reka. I nailazi jedan koji žuri da pređe na drugu obalu, i moli ga da ga prebaci, a on će mu platiti. I ovaj ga pita i dobro, što bih to uradio? Pa kada prevezeš mene, onda ćeš prevesti još nekog, pa će ti i taj platiti, onda ćeš vremenom nakupiti mnogo novca. Dobro i šta ću onda sa tim novcem, pita ga ribar? Pa ništa, onda ćeš moći da ležiš, uživaš i pecaš, a na to će ribar, pa zašto? Čemu toliko muke, da bih došao do onoga što već sada imam? - ispričao je Marković.
On je otkrio legendu koja je vezana za Veliko ratno ostrvo, gde je Vukašin Grozdanić odlučio da kampuje.
- Postojala je ta legenda koja se vezuje za ovo ostrvo. To je bilo mesto odakle je grad Beograd uvek napadan. Posle Drugog Svetskog rata, tadašnja vlast na čelu sa Josipom Brozom Titom, odlučila je da ostrvo ukloni. Odatle se pesak donosio na Novi Beograd, I tada koliko god da su peska otkopali i peska odnosili, toliko je Dunav preko noći donosio. Tako da treba to ostrvo poslušati i videti njegove skrivene želje, jer je ono neuništivo! - rekao je profesor Marković.
Kurir.rs