Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da njegova zemlja neće Ukrajini isporučiti rakete većeg dometa zbog zabrinutosti da bi to moglo da dovede do eskalacije rata ukoliko u Kijevu odluče da ih upotrebe za napad na rusku teritoriju.
U velikom intervjuu za državni TV kanal ARD, kancelar je direktno odgovorio na pitanje zašto vlasti u Berlinu odbijaju da Ukrajini isporuče krstareće rakete dugog dometa.
- Pažljivo razmatramo sve zahteve koje dobijemo za isporuku oružja. Ali za nas postoji princip, koji delim s predsednikom SAD (Džoom Bajdenom), a to je da ne želimo da se oružje koje isporučujemo koristi za napad na rusku teritoriju - rekao je Šolc.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je navodno u maju, prilikom sastanka sa Šolcom, tražio isporuku švedsko-nemačkih projektila tipa Taurus KEPD 350, koji se lansiraju iz vazduha, nose bojevu glavu tešku 500 kilograma i imaju domet od 500 kilometara.
U slučaju da Kijev dobije ove projektile mogao bi njima da gađa Moskvu, koja je udaljena nešto više od 500 kilometara od granice sa Ukrajinom.
Od početka sukoba NATO, predvođen Amerikom, podržao je Ukrajinu višestrukim isporukama oružja. Uoči početka ukrajinske kontraofanzive isporučeni su moderni tenkovi: nemački "leopard 2", britanski "čelendžer 2" i američki "M1 abrams". Suprotno očekivanjima, ofanziva sporo napreduje, dok iz Kijeva ne prestaju za stižu zahtevi za isporukama novog, snažnijeg i ubojitijeg oružja.
Dosad je samo Velika Britanija Ukrajini isporučila rakete dugog dometa Storm šedou koje je Kijev već koristio za napade unutar ruske teritorije. Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će i njegova zemlja poslati rakete tipa SKALP-EG, ali nije poznato da li su one isporučene.
Vol strit džurnal je nedavno preneo da se u Vašingtonu razmatra da u novoj turi vojne pomoći Kijevu budu poslate rakete tipa ATAKMS, čiji je proizvođač "Lokid Martin" i koje imaju domet do 300 kilometara, a moguće je lansirati ih iz višecevnih raketnih bacača HIMARS, koji su već isporučeni Ukrajini.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
(Kurir.rs/ARD/Volstrit džurnal)