MALO JE FALILO DA BUDEM GLAVNI NEGATIVAC U FILMU S ĐURIČKOM: Šurbanović otkriva kako izgleda život glumca i svoje planove za LETO
Mladi glumac Nikola Šurbanović uspešnu pozorišnu sezonu završio je na Vidovdan beogradskom premijerom monodrame po tekstu Dejana Stojiljkovića "Vetar i zastave", koja govori o Tanasku Rajiću. Proteklog vikenda bio je gost Bašta festa, gde je prikazan njegov film "Fitnes džim". U razgovoru za Kurir otkriva svoje planove i govori kako je ostao bez uloge glavnog negativca u novom američkom ostvarenju "The Machine".
Vrlo emotivno ste doživeli izvođenje predstave "Vetar i zastave" u Beogradu.
- Bilo je to tačno godinu dana od prvog izvođenja Tanska Rajića na brdu Ljubića. Prijatno sam iznenađen celokupnom atmosferom i reakcijom publike u dvorištu Muzeja Vuka i Dositeja.
Upoznali ste njegovu potomkinju.
- To je velika čast, bio sam potpuno raspamećen na kraju predstave. Popićemo kafu sada i ispričati se kao ljudi.
Šta vam je bio najveći izazov u spremanju te uloge?
- Reč je o velikom srpskom heroju koji je skrajnut iz istorijskih udžbenika. O njemu postoji veoma malo podataka. Bio je barjaktar Karađorđa Petrovića i jedina osoba koja je mogla da mu, kao čoveku preke naravi, kaže ono što misli. Nikada pre nisam radio monodramu. Kad sam čuo da imaju ideju da naprave komad o Tanasku Rajiću u okviru Čačanske rodne, bio sam veoma zainteresovan. Dejan Stojiljković je napisao tekst, istorijski dosta tačno. Insistirao sam na tome da se njegov lik prikaže verno, kao čovek koji je želeo da živi u miru, u zemlji koja je slobodna. Nije želeo da ratuje, ni da bude heroj, već je bio primoran na to. To je ono o čemu pričamo.
Koje osobine delite s njim?
- Bio je vrlo emotivan, zbog toga je umeo da bude i impulsivan. U tome se pronalazim. Čovek koji voli istinu i stalno se bori za nju. Velika je čast pokušati da se staviš u njegove čizme.
Dejan Stojiljković kaže: "Nikola Šurbanović je izuzetan glumac, harizmatičan, talentovan, elokventan. On je kao Tanasko Rajić - veći od života." Kakav je Deksa kao pisac?
- Da nisam upoznao Dejana, možda bih imao problem s tim. Međutim, tokom našeg razgovora shvatio sam njegovu žicu i šta znači ta rečenica na papiru. Razumeli smo se i čuo sam te rečenice dok sam ih čitao, jer sam znao kakva je energija čoveka koji ih piše.
Kako ste zadovoljni prethodnom sezonom Pozorišta na Terazijama?
- Bila je bogata, jubilej "Cigana", premijera "Crnog leptira"... Terazije još zvanično nisu moja kuća, ali energetski i životno jesu. Tamo sam privremeno, kao stalni saradnik, dok je koleginica na trudničkom, a nadam se da ću postati stalni član.
Na Bašta festu biće prikazan vaš kratki film "Fitnes džim" Ognjena Iselovića. Igrate lika koji je spolja jak, a u stvari ranjiv. Koliko su glumci ranjivi i da li vas pogađaju kritike?
- Koncentrišem se na to da budu konstruktivne. Čovek mora da nauči da razluči konstruktivne kritike od onih koje su date u trenutku čisto da bi se nešto reklo. Bavimo se takvim pozivom da su svi pozvani da kritikuju. S vremenom se uči kako da se prihvati kritika, koja je neki vid kočnice. Imao sam sreću da sam dosta radio pa se privikavam.
Niste otišli na kasting, a dobili ste tu ulogu?
- Tog leta sam radio kao crnac predstave "Selestina" i "Noževi u kokoškama" u JDP, ali sam i snimao. Nisam uspeo da stignem na kasting, a Ognjen je i dalje tražio glumca. Kontaktirao je ponovo sa mnom posle mesec dana, sreli smo se i upoznali. Kasting je bio prilično detaljan, a fizička priprema naporna. I dalje konstantno treniram, volim borilačke veštine i teretanu. U filmu je cilj bila estetika, da se vidi svaki mišić, da se pazi na ishranu i spava redovno. A ja sam teškaš, volim da jedem, šta mi dođe pod ruku, usisam kao usisivač. Ovako izgledam zahvaljujući genetici i redovnim treninzima, međutim, ne treniram zbog izgleda, a tada sam morao. Najteže mi je bilo snimanje, legao sam oko 10, ustajao u šest, išao na treninge u 11 i predveče. Snimalo se noću, a moje telo je naviklo da tada spava. Prvih nekoliko dana sam proveo u agoniji razbuđivanja, ali bilo je dobro.
Izašao je i film "The Machine", koji ste snimali s Nikolom Đuričkom.
- Bio sam u užem izboru za glavnog negativca, ali kako nisam dobio ulogu, reditelj je insistirao da budem deo te priče i za mene su izdvojili malu rolu. Nadam se da ću u skorije vreme pogledati film. Đurička dosad nisam uspeo da upoznam, ali se nadam da ću imati tu čast.
Gledali smo efektan kraj sezone serije "Kalkanski krugovi". Da li ćete se pojaviti u nastavku?
- Koliko znam ne. Dobio sam potvrdu od reditelja da priča kreće drugačijim tokom, s mnogo likova i razgranjavanja.
Kako je bilo na snimanju?
- Vrlo zanimljivo, te priče su moja šolja čaja. Podsetila me je na neke moje omiljene serije. Uživao sam čitajući scenario.
A "12 reči"?
- Slična priča, samo bez magijskih momenata. Još nisam završio snimanje, a malo sam sujeveran pa ne bih da ureknem.
Da li ćete snimati tokom leta?
- Svi programi koji su zakazani za leto pomereni su na kraj godine. Imaću vremena da naučim da vozim i odem na more. Da, da, ne znam da vozim auto, ali znam da jašem konja. (smeh)
Ali vozili ste na setu?
- Jesam u seriji "Preživeti Beograd", što nije prošlo baš najbolje. Više sam se posvetio dijalogu u sceni nego vožnji. Verujem da bismo, da je scena bila realna, završili u nekoj banderi ili kontejneru. Kažu ljudi da se ne vidi, ali ja mislim da se vidi. Vozio sam neki automatik, ali to uopšte nije bio jeftin auto, pa sam zamolio da potpišem papir i da ne budem kriv ako ga ogrebem. E, tada sam dobio dublera.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
Bonus video: