Pakao - Ovako je jedna majka iz Beograda opisala ćerkino kratko radno iskustvo tokom sezone u Hrvatskoj, koja se završila tako što su njenu ćerku udarili pepeljarom i predložili joj da se vrati u Srbiju. Restoran je Konoba La Marinero, a policija vrši istragu.
Iskustvo svog deteta objavila je u objavi grupe „Žensko sam” na Tviteru, koju je pročitalo više od 140.000 ljudi, a ta objava je odmah postala viralna u zemljama bivše Jugoslavije. Vlasnik kaže da većina toga nije istina i da je žrtva pokušaja ucene. Na nalog restorana stižu stotine loših kritika, koje je ohrabrila majka, otvoreno pozivajući pratioce da pregledaju kafanu. Poslovni raspad se pretvorio u pravi rat, a čini se da je za sve kriva loša predsezona i usled toga pucanje nerava.
Jutarnji list je razgovarao sa akterima priče o kojoj bruji ceo region, Anastasijom Isaković (20), srednjoškolkom koja je nameravala da zaradi tokom sezone u Hrvatskoj da bi studirala poljoprivredu, i vlasnicom kafane La. Marinero, mornar, kapetan Marin Dedić. Njihove priče su, očekivano, različite.
Anastasija kaže da je posao našla preko oglasa, da je gazdarica bila veoma ljubazna preko telefona, a kada je došla, 13. juna, nije radila prvu nedelju jer joj još nije rešena radna dozvola. Kako su dani prolazili, a posla nije bilo, počele su svađe između vlasnika. Lošiji početak sezone od prethodnih i nedostatak nemačkih turista doveli su krčke ugostitelje, čini se, na ivicu živaca. Vlasnici Marinera svakako jesu, po Anastasijinoj priči. Zbog toga je počeo "pakao", kako je njena majka opisala svoj kratki boravak u Hrvatskoj.
Anastasija kaže da joj je gazdarica dobro zvučala prilikom dogovora, bila je ljubazna.
- Kad sam došla, malo su se prepirali sa osobljem, ali se nisam mešala. Kako je vreme prolazilo, a posla nije bilo, gazda i gazdarica bivali su sve nervozniji i stalno se svađali. Svađali su se i pred gostima, pričajući jedni drugima kako treba da se radi. Zamerili su nam da nismo dobri, pa nema gostiju. Jednog dana šef je bio jako ljut, po ceo dan je vikao na mene govoreći da sam nesposobna. Imao je vino u plastičnim flašama, na primer, pa je bio jako ljut jer ne znam gde je. Pa, nisam ni znala da ima vina u plastičnim flašama. Vikao je da ne znam svoj posao, bila sam mirna i to pripisivala ljutnji jer posla nema.
Žena koja radi u kuhinji je plakala po ceo dan, ali nije bilo ništa čudno, plakali smo u smeni, svaki dan neko. Sve što se tamo dešavalo bilo je psihičko zlostavljanje. Ništa nije bilo dobro, mesto se raspada zbog nas... Kad sam došla, gazdarica mi je prvi dan rekla da treba da 'ugradim' grudi, dva dana kasnije gazda me je pitao da li mogu da hodam u štiklama. Kada sam rekla da znam, rekao je da će mi kupiti mini suknju i štikle da poslužim hranu. Na to sam rekla da nisam došao da budem atrakcija i da se oblačim kao kurva samo da bi privukli goste, već valjda treba da ih privuče hrana. Naljutio se.
Glavni konobar je dao otkaz jer se gazda stalno istresao na nas zbog nedostatka posla. To je kulminiralo kada sam jedne večeri u 21.20 pitala gde je večera, jer su dogovorena dva topla obroka, a oni su preskakali večeru poslednjih pet dana. Pitala sam šta je, počeli su da viču kako se usuđujem da tražim večeru u devet sati, da kako to izgleda, da šta ako je gužva, da imamo frižider ako smo gladni. Ipak je nešto napravila, ali su na večeri rekli da nemaju para da mi tako jedemo, da smo im minus... U nekom trenutku šef je rekao da nešto krijemo. Šefica je u nekom trenutku rekla da mi nešto krijemo. Gazda me optuživao da se čujem s konobarom koji je otišao jer je pogledao ko me zove kad je zvonio. Počela je paranoja da kujemo zaveru protiv njih, da želimo svi otići. Stalno su mi govorili - ako mi se ne sviđa da idem.
Iskreno, posla i napojnica uopšte nije bilo iako su svima na dogovoru rekli da je promet veliki. Šefica nas je opet napala i tražila da joj kažem šta je problem. Rekla sam joj da nas njih dvoje stalno uvlače u svoje svađe, a mi smo došli raditi i njihove bračne svađe nas ne zanimaju. Počela se derati da sam balavica i besramna, okrenula sam se i pogodila me pepeljara u kuk. Imam i modricu. U šoku sam, uz njeno dranje da se vratim u ‘pi**u materinu iz koje sam došla‘, psovala me, navlačila, vrištala da sam debil... Prepala sam se. Viša je od mene 15 centimetara, deblja 30 kilograma i starija 30 godina. Od jada sam se nasmejala i okrenula da odem, potrčala je za mnom, muž ju je uhvatio... Otišla sam se spakovati u apartman, kad je za mnom došao šef, vikao da izađem... Uz pomoć lokalaca pronašla sam sobu i otišla - ispričala je za Jutarnji Anastasija.
Ispričala je majci šta joj se desilo, pozvala je policiju, a policajci su kada je rekla Isaković rekli Visaković, ona je ponovila svoje prezime, ponovili su svoje uz opasku „aha, V kao Vukovar“.
- Majka je ućutala, videla je koliko je sati i šta se dešava - priča Anastasija. Policija nije došla. Ujutro je otišla kod gazde zbog isplate novca, a gazda joj je ponudio da se vrati, da je žena ‘pukla jer nema posla‘. Dogovorili su isplatu, 300 evra na ruke, 300 na karticu, što njoj nije odgovaralo pa joj je, kaže, ponudio 500 evra na ruke plus 300 na karticu. Potpisala je priznanicu i rekla joj da plati još 100 evra, što je bila polovina plate koju je radila.
- Rekla sam ‘u redu, nisam došla nikoga ucenjivati‘ i otišla na policiju prijaviti nasilje. Odgovorili su da je zvao gazda i rekao da ne trebaju dolaziti, da smo se dogovorili. Pitao me odakle sam, rekla iz Srbije, rekao mi je ‘pa idi‘. Na koncu je uzeo moje podatke i rekao da čekam njegovog kolegu zbog davanja iskaza, kad nije bilo nikoga 20 minuta, otišla sam.
Vlasnik konobe La Marinero pobija njenu priču, kaže da je bila loša radnica "na tabletama". I da ga je htela ucieniti kad je odlazila.
"500 na ruke i ništa neću pričati", piše. I nastavlja: "Ovdje sam potrošila 500. Ni za što. To nije lijepo".
- Nikoga nisam uskratio, pa neću ni, ali je pokušala da me uceni, a ja na to ne pristajem. Kada je rekla da će sve ispričati ako joj ne dam novac, pred momkom sa kojim je bila tamo, rekla sam da mogu i sama da je odvedem u policiju, ali ne prihvatam ucene. Prvo je tražila još 1000 evra, pa 500 i 300 na račun. Zašto? Zaradila je 600 evra, ja sam joj dao 500, još joj dugujem 100 i to je to. Došla je bez ikakvog iskustva, hteo sam da je odmah ispratim, ali supruga je insistirala da ostane. Ostatak osoblja je rekao da je bio na terapiji, a ja sam kasnije u baru pronašao tablete za smirenje. Jedva je hodala po terasi pod tim tabletama, tanjiri su joj ispadali iz ruku, pa sam je na njen nagovor ostavio za šankom, neka radi. Što se tiče priče o pepeljari, to je ona plastična koja se otvara iznad i koju je žena slučajno gurnula rukom, a ona je, vidim, sada napravila dramu od toga. Ali sada je sve gotovo – kaže Marin Dedić.
Muka mu je od kritika koje stižu za bar. Naime, Anastasijina majka je u svom postu pozvala ljude da ostavljaju kritike, čak i ako nikada nisu bili u Marineru. Bilo je na stotine poziva i pritužbi na navodne bubašvabe. Dedić nam šalje zvanična dokumenta da restoran poseduje sve dozvole i zdravstveno-higijenske sertifikate.
Tražili smo od Primorsko-goranske PU izjašnjenje o tome da li je podneta prijava i šta je po tom pitanju urađeno, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.
Kurir.rs/Jutarnji list