Vremena se menjaju pa i trendovi sa njima i to u svim sferama društvenog života. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju koja su imena najpopularnija u datom trentku i najčešće se daju deci po rođenju, ali svaka priča o izboru imena za dete ima istoriju.
Evo i zašto...
Pitanje "Da li znate kako ste dobili ime?" donosi potpuno neobične porodične priče, vraćajući nas u prošlost i detinjstvo.
"Dragojla je retko ime. Ko me upozna, a čuo je za mene samo preko imena, ne može da sakrije čuđenje. Očekivali smo strogu, krupnu, stariju ženu, tako nam je zvučalo ime Dragojla, najčešći su komentari. Krstila me je tetka po ženi koja je iz Beograda, a dolazila je kod rođaka koji su živeli u mom selu. Zvala se Dragojla i pričaju da je bila lepa i draga. Iako odiše strogoćom, sviđa mi se ime koje nosim, neobično je i nesvakidašnje, posebno kada mi neko tepa 'Dragojlice", kaže Dragojla.
Ona otkriva da joj je ime dala tetka koja se pritom konsultovala sa seoskim parohom, da li je u redu da tetka krsti sestričinu.
Naredna priča o izboru imena datira iz 1956. i 1958. godine. Dva brata Zoran i Slobodan dobila su imena po sinovima poznatog harmonikaškog para, supružnika Radojke i Tineta Živkovića.
"Otac je svirao harmoniku, bio je samouk. Voleo je narodnu muziku, a ljubav preneo na nas sinove. Sa velikim zadovoljstvom sa majkom je pratio nastupe Radojke i Tineta na televiziji, uživali su u vrhunskom izvođenju izvorne instrumentalne muzike i narodnom folku, koji su pomenuti umetnici izvodili. Otuda su i naša imena", priča jedan od sinova Slobodan.
"Ime Tatjana dobila sam po ruskoj glumici Tatjani Samojlovoj koja je glumila u filmu 'Leteće ždralovi', prema kazivanju mog oca. Njegov omiljeni film i omiljena glumica. Moja mlađa sestra Valentina dobila je ime po Ruskinji prvoj ženi astronautu Valentini Tereškovoj. Tata je voleo ruska imena, posebno ženska. Govorio je da imaju neku mekoću toplinu i zvučnost u izgovoru, posebno u nadimcima, u našem slučaju Tanja i Vanja", prisećaju se Tatjana i Valentina.
"Svojoj deci sam kod izbora imena vodila računa da u generaciji ne budu davana često, da imaju neku posebnost značenje i da je ime kod koga je nemoguće izvući nadimak, jer je kratko i jasno. Imamo kumu punu razumevanja koja nam je izašla u susret i pomogla u svemu.
A evo čime su se rukovodila moja deca u izboru imena svojim naslednicima, mojim unucima. Ćerka je sinu dala ime po dedi, koji je sa puno ljubavi pružao podršku i pomagao dok je odrastala, a onda i strudirala. Staro srpsko ime, nije odustala od njega i iz poštovanja prema čoveku koga je neizmerno volela uradila je to. Malo je reći koliko mi je drago, jer je u pitanju moj otac. Sin je izabrao ime za ćerku, a snaja za sina. Kuma je sve to podržala i tako...", priča S.T.
Na kraju ime ne čini čoveka, kao ni odelo, ali može da doprinese ili uskrati nekad nešto, ima situacija koje mogu to i da potvrde.
Neretko roditelji pitaju decu kad odrastu da li im se dopada ime koje nose.
Odgovori su razni od onih "zašto baš to ime, u razredu je uvek bilo više njih koji se tako zovu", do onih "ime je nesvakidašnje to mi se sviđa, nije često i ne zaboravlja se lako".
Kurir.rs/T.S.