Srpska teniserka Natalija Stevanović pobedila je Nemicu Tamaru Korpač rezultatom 7:5, 7:5 i plasirala se u treće kolo Vimbldona. Nakon druge pobede na svom prvom Grend slemu Natalija je stigla do do sada najboljeg plasmana na WTA listi u svojoj karijeri.
Kako se pripremala za meč protiv Korpač, šta je radila između 2 meča?
"Odmarali smo, lepo je bilo. Malo sam manje spavala, što je normalno. Nije adrenalin, emocije, stigao je umor donekle. Dođe do neke vrste zasićenja tela. Danas sam probila barijeru. Na početku meča mi je bilo baš teško. Imala sam problema sa dijafragmom. Generalno taj problem ima veze sa i ožiljnom maramicom. I onda kada to dođe u kontakt, zna malo da zezne dijafragmu i onda teže dišem. Danas sam od 20-30% dala 100%. Jutros kako sam se probudila i kako smo na treningu bili malo usporeniji, samo smo rekli, od onoga što ima danas, izvuci maksimum, dobija srce i dobija mirna glava".
Šta joj je prolazilo kroz glavu kada je propustila set lopte?
"Na travi, u ženskom tenisu, mada ima i u muškom, uvek moraš da budeš spreman na to. Ako se ispuste prilike, nije kraj meča. Hvala Bogu dobila sam prvi set, idemo dalje. Jedino što me malo brinulo je koliko ću moći do kraja da izdržim sa tim. Sa disanjem sve uskladim. Danas mi je taj ’recovery’ deo od loše do dobre faze bio duži. Na prethodnim mečevima je to bilo manje. Poen, dva, tri maksimum. Danas je to već trajalo dva gema. Ponovo mi je drago što sam se bez obzira na to vratila, znala sam da je to samo prolazno. Dan kakav je danas, sutra je novi dan, idemo dalje i biće sve bolje."
Tamara Korpač?
"Ona je vrlo čudna devojka sa neke strane. Ima težu priču, sa roditeljima putuje. Znam je još od pre desetak godina kako su kamperima putovali, bez para totalno, tako da sam imala ogromno poštovanje. Nije me samo njena igra, već i njen majndset plašio. Znala sam da je umislila nešto. Tražila je neki izduvni ventil. Vratila sam lopticu i čudila se. Ona je mislila da sam bila na skroz drugoj strani terena. Iskulirala sam, pustila da njena energija ostane kod nje, ja sam svoju sačuvala. Posle se jako lepo pozdravila, poželela mi sreću. Prijatno sam iznenađena. To ne radi puno igračica. Izgubio, pobedio, pružiš ruku, poželiš sreću i ideš dalje. Tako ti se i vrati."
Kvitova?
"Vrlo verovatno, isti je pristup. Novi je igrač, da li je Pliškova ili Kvitova, poštovanje za svakog igrača. Da li on bio prvi ili 100, 200. Još odavno je Janko (Tipsarević prim. aut) rekao: ’Ne napreduješ sa dobijanjem i skidanjem nosioca. Već ono kada skineš nosioca, šta posle uradiš...’ Ja sam mogla da skinem nosioca, 18. a da izgubim od 122. što mene ne bi čudilo. To je dan za sebe. I ona igra da prođe dalje. Naši ljudi odmah govore ’zasitila se’. Ne mogu da kažem, ima u profesionalnom sportu zasićenja, ali dokle god ima gladi, onda se ide i napreduje se. Što se tiče Kvitove, ponovo fenomenalan osećaj. Igraću ponovo na većem terenu, daću sve od sebe, pokušaću na sve načine, makar do prekosutra igrala, da slomim njenu igru. Ako vidim da ona možda bolje reaguje na slajs, da je sa te strane inteligentiji igrač... Pliškova je ’što na um to na drum’. Kvitova je osvojila dva puta turnir. Biće fenomenalan meč. Ako želim da budem ovde, ovi mečevi to čine boljim. Šta god se desi sutra, pobedila, izgubila, ide se dalje..."
Novak rekao da jedu travu zajedno
"Možemo da pasemo! Znaš kako! Možemo da pasemo bez problema oboje".
"To mi je jako lepo što čujem. Naravno, Novak da priča o meni je fenomenalno, zar ne?! Ovde smo se stalno nekako mimoilazili, jer svako gleda da bude što manje u kompleksu, jer to troši puno energije. Stvarno se nadam da će on svojim putem, a ja svojim, pa dokle god... Iako se izgubi sutra, nema veze, poješće se parče trave!".
O pažnji, zvone telefoni, slavlje...
"Iskreno, nisam znala za to. I sada dok razgovaram sa vama emocije mi idu gore-dole, ježim se, to su sve lepe emocije, ali isto tako se trudim da se sve to lepo iskanališe da bih sutra mogla da igram meč. Sve devojke su rekle 'jao, večeras će da se slavi'. Ja im kažem: 'Slaviće se na kraju turnira'. U svakom slučaju će biti tako, ali sada smo još uvek na turniru, treba da se radi.
Čak se i BBC interesuje za nju
"Već smo bili na BBC-ju, kako smo igrali! Probili smo led. Čak su se i našalili, jer nam je familija kod koje odsedamo rekla: 'Poručili su ti da te ne bi uzeli za Ples sa zvezdama'. Rekoh, dobro, nema veze... (smeh)".
"Lepo mi je. Sve vreme sam bila ispod radara, što mi je okej, jer svako ima svoj neki put. Ja radim ovo zato što volim, imamo tu neku viziju koju pratimo. Naravno, kada se nešto lepo postigne, sa time dođe i pažnja. Puno ljudi koji nikada nisu pisali, sada pišu. Ljudi koji su uvek bili tu, pišu. Svima sam zahvalan, i onima koji nikad nisu pisali, a sada pišu - lepo je što pišu, naravno. Ne kažem: 'Gde ste bili kad sam bila niko?' (smeh). Nema veze, hvala im što su sada tu, poštovanje i za to! Prija, definitivno. Kada malo splasu emocije i tokom narednih nekih turnira, ako ne prođu kako treba, ljudi će verovatno opet pričati: 'A, digla se, gledaj je sada...'. Ali moraju da shvate da je ovo naš posao. Imamo i mi pravo da imamo loš dan u kancelariji. Taj dan može da potraje dva, tri meseca, ali ako se mi dignemo posle ta dva, tri meseca i napravimo neku vrstu dominacije, to je ono što je bitno, jer si se izdigao iznad toga i krenuo si dalje, nisi dao otkaz".
Šta je radila jutro pred meč?
"Ovo smo spremali da kažem, a muž mi kaže: 'Nećeš valjda to da kažeš...'. Ja volim da budem domaćica - ja sam peglala na dan meča! Majke mi! Došla sam ujutru i rekla: 'Dušo, koja ti majica treba?'. On kaže: 'Jesi ti normalna?', a ja njemu 'Veruj mi, prija mi, samo mi reci'. Kaže da ne nosi majicu za peglanje, a ja njemu: 'Ma, ispeglaću ti ja ako ti treba za presvlaku'. Stvarno volim te neke obične stvari i stvarno me je to opustilo".
"Normalno, ujutru volimo i da pustimo muziku i malo da pozitivnije zaplešemo. Puštali smo Berija Vajta. Da, ujutru! Onda smo i Frenka Sinatru, 'Fly Me To The Moon', tako da smo vrlo romantične duše".
Projektovana u Top 150
"Stvarno? Idemo, evo naježih se! Odlično se osećam, fenomenalno. Pre osam godina, odnosno malo posle toga, pitali smo se da li da igram ili ne igram više. Imali smo četvorogodišnji plan da igram kvalifikacije za US open. Ja sam mislila da nema šanse. To je bilo 2016, a 2019. smo potpisali taj neki dugogodišnji plan u vidu kvalifikacija za US open. Nama je falilo deset poena za Vimbldon, pa mi je muž (ujedno i trener): 'Slobodno, bre, ti, nema veze što je upisan US open, možemo mi i Vimbldon 2019!'. Nekako se nije pogodilo, ali je stvarno bio taj US open 2019. To nam je bio prvi veliki korak posle koga smo baš bili srećni, jer je to nešto gde nikada nisam bila, tu smo došli od momenta 'hajde samo da igramo, pa šta bude - bude'. Te 2019. je krenulo, 2020. kreća korona, kreću moje boginje, sve su to, ja mislim, bili testovi. Imala sam utisak da sam znala da će da dođe kada god mi je najteže bilo. A i ponovo, ako ne dođe, znala sam da sam sve dala od sebe. Nema za čime da se žali. Dala sam sve od sebe i nema opravdanja. Da ja sad kažem, pa znate imala sam boginje, bilo mi je teško - ništa se od toga ne dobija u životu, od jadikovanja nad svojom teskobom. I stvarno tako mislim. Zvuči kao kliše, ali zaista jeste tako - koliko god teško bilo da se kaže na glas".
Šta bi Natalija od danas rekla Nataliji od pre 8 godina?
"Ostani borac do kraja. Ostani čvrsta. Čvrsta na nogama i veruj u rad i disciplinu. Red, rad i disciplina - nema dalje".
(Vuk Brajović)