500 DANA PAKLA! NAJKRVAVIJI RAT U EVROPI OD 1945. Stručnjaci: Srušeni mitovi o nepobedivosti ruske vojske SVE FAZE RATA
Ruska armija obeležena latiničnim slovima Z, V i O u cik zore 24. februara 2022, pre tačno 500 dana, započela je „specijalnu vojnu operaciju” ili, preciznije, potpuni oružani napad na Ukrajinu. Naređenje za to izdao je, naravno, sam ruski predsednik Vladimir Putin u vrlo napetom obraćanju naciji.
Govoreći kako je Rusija pod konstantnim napadima i pritiskom zapadnih zemalja i NATO, i poredeći to sa situacijom pred izbijanje Drugog svetskog rata, šef Kremlja objavio je rat Ukrajini nijednom ne izgovarajući tu reč.
Poniženja i sila
- U narodnim republikama u Donbasu tražili su pomoć Rusije. U skladu s tim, doneo sam odluku da započnem specijalnu vojnu operaciju. Cilj te operacije je da zaštiti ljude koji se već osam godina suočavaju s poniženjima i genocidom koji čini kijevski režim. Zbog toga, naš cilj je da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu, kao i da sudimo onima koji su počini brojne razne zločine nad civilima. Nije naš cilj da okupiramo ukrajinsku teritoriju, ne nameravamo da bilo kome išta da namećemo na silu - poručio je Putin.
I onda je pokrenuo svu svoju silu upravo kako bi okupirao Ukrajinu. Njegove trupe napale su nekada bratsku sovjetsku republiku sa istoka, severa i sa Crnog mora i započeo je najkrvaviji rat u Evropi od 1945. Na udaru se nisu našli samo Donjeck i Lugansk, već cela zemlja, a posebno njena prestonica Kijev.
U prvim satima mnogima je sve delovalo kao neka video-igra u kojoj druga po snazi vojska na svetu razbija mnogo slabijeg protivnika. Nikom, pa čak ni najodanijim saveznicima Kijeva, nije se činilo da će ukrajinska vojska izdržati više od nekoliko dana ili, u najboljem slučaju, nedelja.
Predajte oružje
- Obraćam se vojnicima ukrajinskih oružanih snaga. Drugovi oficiri, pozivam vas da odbijete kriminalna naređenja hunte koja je na vlasti u Ukrajini. Pozivam vas da odmah položite oružje i idete kući - poručio je Putin.
Ipak, njegove reči nisu naterale Ukrajince da se predaju - vojnici su na svakom delu fronta pokazali odlučnost da se suprotstave neprijatelju, pa čak i nakon prvobitne serije poraza. A poraza je bilo, u to nema nikakve sumnje. Pred ruskom vojskom padali su Herson, Marijupolj, Severodonjeck, Lisičansk... U jednom trenutku armija pod komandom Kremlja držala je više od četvrtine ukrajinske teritorije.
Onda se, iznenada, dosta toga promenilo. Ukrajinska vojska u avgustu je krenula u kontraofanzivu i oslobodila celu Harkovsku i veliki deo Hersonske oblasti, uključujući i sam grad Herson. Dok je gubio osvojene teritorije, Putin je najavio i održao referendum o pripajanju četiri ukrajinske oblasti - Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja, a zatim ih, iako nijednu od njih ni danas ne kontroliše u potpunosti, proglasio delom Ruske Federacije.
Naravno, objave ne menjaju stanje na frontu, a ono je postajalo sve gore i sve opasnije za obe strane. Došlo je do zastoja na frontu. Međutim, nije to bio zastoj tokom koga su borbe stale, već su nastavljene, a mnogi delovi fronta, poput Bahmuta, postali su prava klanica. A situacija se nije drastično promenila ni kada je pre mesec dana Ukrajina započela novu kontraofanzivu. Pomaci, kojih ima, premali su da bi opravdali žrtve, ali ni jedna ni druga strana ni po koju cenu ne žele da odustanu. Dok se Ukrajinci hvale svakim seocetom i svakim kilometrom koji oslobode, preuveličavajući i najmanji uspeh, u Rusiji se svaki, pa i najveći neuspeh prikriva maksimom koja podseća na sovjetska vremena, a glasi: specijalna vojna operacija se „odvija po planu”.
Ratni zanat
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Kurir kaže da je svako ko racionalno sagledava situaciju posle prva dva-tri dana rata mogao da zaključi da će sukob trajati godinama.
- Ako vidimo način na koji se vode resursi sa obe strane, ako pravimo analogiju sa iskustvom iz prošlosti, ako sagledemo sve ono što čini priču o ratnom zanatu, sve je ukazivalo na to da onog momenta kada saruske strane niste mogli da ostvarite radikalan cilj u prvim časovima i danima rata, onda ste prihvatili dugotrajan rat. A Rusija je sila koja ne može da prihvati poraz u ovom momentu - navodi on.
Ako se to uporedi sa iskustvom Amerikanaca i njihovih saveznika u Avganistanu i na Bliskom istoku, dodaje Radić, jasno je da su to zemlje koje su mogle da priušte i 20 godina ratovanja, pa da se povuku „a da ih ne grize savest”.
- Rusija je ušla u rat na njenom prostoru i od prvog dana su na severoistoku Ukrajine puške s obe strane držali u ruci ljudi koji govore ruski jezik. I sad, posle 500 dana rata, mnogi Ukrajinci govore na ruskom kad se bore. To je zapravo nešto što je važnije od svih ostalih tema o ratu. To je spremnost za borbu - naglašava vojni analitičar.
Kada je Moskva krenula u invaziju, dodaje, računala je da većina snaga i stanovništvo nema volju za sukob.
Loša procena
- To se posle prvih trenutaka konfuzije pokazalo kao vrlo loša procena. Ukrajinska vojska se konsolidovala i pružila otpor i od aprila 2022. vidimo da su obe strane u situaciji koja može da se opiše kao statično ratovanje bez mogućnosti da se iznađe rešenje. To je pat-pozicija. Ruska vojska je pokušala sa snagama dovedenim sa Dalekog istoka, iz centralne Azije, da krene na Kijev. Tu su bile snage istočnog vojnog okruga, krenule su snage zapadnog i centralnog vojnog okruga na severoistok, krenule su snage južnog okruga na jug Ukrajine. Prvi dani u kojima su ruske snage brzo napredovale doneli su i velike gubitke. Kad su ruske snage naišle na ukrajinski otpor koji je bio uređen, na dejstva artiljerije i kada se pokazalo da nisu uspeli da postignu prevlast u vazdušnom prostoru po dubini Ukrajine, ruskim snagama su ugrožene linije snabdevanja - kaže Radić.
U vreme prvih kontakata povodom mirovnog rešenja u Istanbulu, dodaje on, napravljen je potez koji ima diplomatsko opravdanje - došlo je do deeskalacije.
- Ruska vojska je bila u bezizlaznoj situaciji. Bilo je jasno da ne mogu da postignu primarno zadate ciljeve, a to je zauzimanje velikih urbanih sredina. I ruska vojska je izvučena s prostora od Kijeva do Harkova i težište je u aprilu usmereno da Donbas. Zadržani su položaji u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, čak je tu bilo i malog napredovanja, ali generalno od aprila 2022. nema radikalnih promena. Tačno je da su u međuvremenu „muzikanti” (Vagner grupa, prim. aut.) zauzeli Popasnu, Soledar, Bahmut, ruska vojska se povukla s desne obale Dnjepra kod Hersona, izbačeni su iz velike oblasti oko Harkova, ali ništa od toga zapravo nisu bili presudni momenti - kaže za Kurir Aleksandar Radić.
On dodaje da su odlukom o prisajedinjenju četiri ukrajinske oblasti Rusi uputili poruku o tome šta je njihov ratni cilj.
Kompromitovana ideja
- To je promenjen ratni cilj u odnosu na početni. Dobri delovi tih oblasti su u rukama Ukrajinaca, a ideju o prisajedinjenju kompromituje činjenica da je prošlo samo mesec dana od odluke da Hersonska oblast postane deo Ruske Federacije do odluke da se ruska vojska povuče iz Hersona, glavnog grada te oblasti. To zapravo pokazuje do koje mere ne postoji glavna ideja vodilja. Problem je u planiranju, problem je u državnom i vojnom vrhu Rusije. Oni su ušli u rat s radikalnim ciljem. Kad se pokazalo da to nije ostvarivo, pokušali su da preispitaju i pronađu drugo rešenje, ali do sada, na 500. dan rata, ne postoji jasna slika gde ide sve ovo i kako se izvući. Ruska politika ne može da prihvati poraz, zbog svog javnog mnjenja, zbog poginulih, resursa, prestiža... Ne postoji ništa što bi sada za Kremlj predstavljalo motiv da se rat završi prihvatanjem slike o porazu. S druge strane, Ukrajina postavlja vrlo nerealan cilj, vojničku pobedu i povratak Krima. Ideja Kijeva o zaštiti punog teritorijalnog integriteta i suvereniteta u vojnom smislu je sada neostvariva. A NATO snabdevanjem, obaveštajnim resursima i moralno podržava ukrajinski ratni cilj. Kad je prošlo 500 dana rata, može sigurno da prođe još toliko. Nema u ovom trenutku nagoveštaja o završetku - naglašava Radić.
Prigožinova pobuna
Ruska trupe i dalje drže velike delove Ukrajine, skoro četvrtinu njene teritorije, ali 500 dana borbi bez trijumfa srušilo je mit o ruskoj nepobedivosti, ali i mit o nepogrešivom strategu Vladimiru Putinu. Njegova pozicija je dovoljno poljuljana da se prvi put za 24 godine u vrhu vlasti suočio i sa otvorenom oružanom pobunom, i to saradnika i finansijera Vagner grupe Jevgenija Prigožina.
- Kako većina analitičara na Zapadu ponavlja, Putinova avantura nije ostvarila svoj prvi cilj - smenu vlade u Kijevu i uspostavljanje neke vrste kontrole nad susedima. Umesto toga, Putin je postigao ono što nije želeo: došlo je do jakog i ujedinjenog odgovora NATO na invaziju, ujedinio je Ukrajince u antiruskom stavu, a imao je i katastrofalne gubitke u ljudstvu i materijalu. Da nije bilo Prigožina, ne bi imao nijedinu rusku pobedu u 2023. Ali sada, nakon pobune vagnerovaca, Putinova situacija se dodatno zakomplikovala. Pokušaj državnog udara propao je u danu, ali šefa Kremlja je neuspeli puč oslabio. Međutim, problem je što ruski nuklearni arsenal komplikuje svaku jednačinu. Nema nikakve mogućnosti da se zna da li bi Rusija, u slučaju poraza i poniženja, bila spremna da se okrene ka nuklearnom oružju kao poslednjem načinu odbrane - piše Ronald Sani, profesor istorije i političkih nauka Univerziteta u Mičigenu, za Konverzejšn (The Conversation), a prenosi Rojters.
Andrija Ivanović