Vojislav Vučković, komandat nekadašnje paravojne jedinice "Žute ose", gostovao je u emisiji Crna hronika na Kurir televiziji.
Dok je živeo u Švedskoj imao je želju da se skloni iz Jugoslavije koja je polako počela da pokazuje svoje pravo lice, lice ljudi koji su nekoliko godina unazad ugovarali svoju korist nakon građanskog rata koji još nije ni počeo.
Da će se Jugoslavija raspasti vrlo krvavo i prljavo znao je pre mnogih zato što je bio u krugovima ljudi koji su socijalizam sekli hirurškim nožem, i uzimali deo torte zvane profitabilana socijalistička preduzeća za sebe i svoje saradnike bez obzira na nacionalnost. Pod velom patriotizma, kokarde, šahovnice i zlatnog ljiljana ratovalo se za profit.
Za sebe kaže da je uvučen u ratni sukob već na samom početku. Njegova jedinica bila je optužena i osuđena na 130 godina za ratne zločine na području Bosne i Hercegovine, a suđenje pripadnicima „Žutih osa“ bilo je prvo suđenje za ratne zločine u Jugoslaviji 1997. godine.
Kada je video da se država za koju je radio okrenula protiv njega i da više nema prijatelje u strukturama državne bezbednosti odlučio je da se tokom akcije „Sablja“ 2003. godine sam preda haškom tribunalu da bi, kako kaže, sa svojih leđa skinuo sve nametnute zločine. Smatra da dok nije dao svoj iskaz haškom tribunalu klupko nije počelo da se odmotava.
- SRS (Srpska Radikalna Stranka) u tom periodu 1991. godine nije ni postojala. Ona se tek 1992. godine preorijentisala iza Srpsko četničkog pokreta u SPS. Srpsko četnička stranka je 91' vodila dobrovoljce u Centar za obuku u Prigrevici, a odatle su potom razmešani na teritoriju Hrvatske. Mene dovodi u Prigrevicu Zoran Rankić i Dražilović. Grupa koja je bila u Centru za obuku od 12. juna do 18. juna, prebačena je 18. juna preko Gabočke šume do mesta Osječka Ada odnosno Markušice. Tu je postojao štab Srpske teritorijalne odbrane. Tu je dat nalog da se formira odbrana jer se tada snajperima pucalo na meštane koji su išli da obrađuju njive. Nama je takođe dat zadatak da sačuvamo kuću od generala Neđe Boškovića. Naređenja smo dobijali od Srpske teritorijalne odbrane Ade Markušica. Bilo nas je 64 i radili smo čisto odbrambeni deo da se zaštiti stanovništvo - rekao je Vučković.
- Prvog septembra 1991. godine dobili smo nalog od SČP da se vratimo za Beograd. Ja sam 32 iz prve grupe vratio za Beograd, iz druge grupe, Mirko Lavadinović i Boban iz Zemuna su prešli kod Arkana u Srpsku dobrovoljčku gardu. Nakon toga već 3. septembra Mirko Lavadinović i Boban su stradaloi u mestu Laslovo prilikom izvođenja akcija koje je SDG tada radio. Ja sam 4. ili 5. maja dobio poziv od Arkana da pronađem pištolj koji je pripadao Mirku Lavadinoviću. Vratio sam se na teren i pronašao ga za 7 dana i vratio SDG da preda njegovoj sestri koja je želela to da ima - istakao je Vučković.
U aprilu mesecu 1992. godine, kao civirno lice dolazi u Zvornik u pratnji svog nadređenog poslanika Srpske radikalne stranke Bogdanovića, kome je bio lično obezbedjenje.
- Ja sam Miroslava Bogdanovića čuvao od oktobra 1991. godine. U aprilu sam dobio poziv da idem sa Zoranom Rankićem, koji nas je čekao ispred Loznice, do štaba teritorijalne odbrane Zvornika i da se nađemo sa SDS-om. Da se oni dogovore oko pomoći dobrovoljaca Srpske radicalne stranke i drugih stranaka i da pomognu oko odbrane Zvornika. Jer Zvornik je već tada bio otet i blokiran je za ulazak Srba. Otišli smo i bio je sastanak u Tršiću, ja kao obezbedjenje bio sam u spoljnom delu. Unutra su sedeli prisutni, dakle, pored Miroslava Bogdanovića, Rankića, sedeo još i Legija. Moj brat Dušan je bio spolja, zajedno sa mnom. Trebalo da izvrše bezbednostnu procenu kakva je stvarna situacija u Podrinjskom delu. Vratili smo se nazad i 7. smo ponovo poslati nazad za Zvornik - rekao je Vučković.
Na barikadi na Vidakovoj njivi zajedno uhapšen je sa rođenim bratom Dušanom Vučkovićem zvani Repić i Miloradom Ulemekom Legijom.
- Uhapšeni smo od strane muslimanskih snaga koji nisu bili uniformisani. Ja sam bio uniformisan. Ta uniforma je pripadala SDG-u. Priveli su nas od Vidakove njive do vatrogasnog doma. Tad su zvali načelnika MUP-a, to je bio Fadil Mujić, i ujutru su nas oko 6 sati prebacili iz vatrogasnog doma u Centar javne bezbednosti Zvornika. Brat, Miroslav Bogdanović, Legija Ulemek i ja, odvedeni smo na sprat u kancelariju Mujića sa duplim vratima gde se očekivao tada i sukob, napad Srba na Zvornik. Tu su nas čuvala dva policajca u hodniku. Negde oko 9 sati je počeo napad. Oko 11 je već došlo Fadil Mujić i rekao da pokušava da izvrši razmenu. Šta se u međuvremenu događalo? To su informacije koje su kasnije dobijene. Fadilu Mujiću je prebačena porodica u hotel Jezero Mali Zvornik da bi se garantovalo za nas. Jedino je za Legiju garantovan Nedjo Bošković u telefonskom razgovoru. Frans Presje je u tom trenutku bio već u Zvorniku 3 dana i poslao je snimak za Fransusku. Imao sam drugaricu koja je radila tu na ličnom obezbedjenju nekog od tih visokih ličnosti Fransuske. Samim tim sam i ja došao u neku zaštitu sa druge strane da me ne likvidiraju - rekao je Vučković.
Ostatak gostovanja možete videti u videu ispod:
Kurir.rs