Alergije na sunce javljaju se u proleće, ali su leti, naročito na moru izuzetno česta pojava. Ako se na koži pojavi jako crvenilo koje uz to svrbi, reč je najčešće o reakciji na sunce. Šta pomaže u hitnim slučajevima i kako ih izbeći!?
Dečja koža je posebno osetljiva jer njihovi zaštitni mehanizmi još nisu u potpunosti razvijeni, tako da pored opekotina sunčevi zraci, posebno UVA zraci, provociraju simptome slične alergijama.
Simptome letnje alergije na sunce prepoznaćete kao crvenilo sa sitnim osipom na delovima koji su bili izloženi suncu. Ovo se može manifestovati samo nekoliko sati nakon boravka na suncu, ali i nekoliko dana.
Reč je o fotodermatozi, odnosno promenama na koži koje su izazvane izlaganjem na suncu i dermatolozi razlikuju nekoliko vrsta sunčeve alergije: polimorfna svetlosna erupcija , poznata i kao "trovanje suncem", je najčešći oblik alergije i manifestuje se kao išarano crvenilo, osip ili plihovi.
Postoji fotoalergijska reakcija koju ne izaziva sunčeva svetlost, već supstanca koja se nalazi na koži ili u njoj tokom izlaganja suncu i njeni mogući okidači su kozmetika i lekovi.
Solarna urtikarija je vrsta fotodermatoze koja je prilično retka bolest sa simptomima koprivnjače, odnosno svraba, crvenila, osipa koji se javljaju se odmah nakon izlaganja suncu, a ne satima kasnije - oni su reakcija na upalne supstance koje telo oslobađa.
Ako postoji solarna urtikarija, u najgorem slučaju postoji rizik od anafilaktičkog šoka, iznenadne slabosti cirkulacije, što zahteva hitnu medicinsku pomoć. Aktinični prurigo je takođe vrsta kožnog osipa koji najviše pogađa decu i odrasle sa tamnijim tenom, a izdignuti osip se može pojaviti na delovima tela koji nisu bili izloženi suncu.
Kada dete treba da vodimo lekaru? U slučaju veoma izraženih simptoma ili ako dođe do oticanja tkiva, najbolje je obratiti se lekaru koji će verovatno prepisati antialergijske lekove koji imaju umirujuće dejstvo poput antihistaminika. Za brzu reakciju, pre nego što stignete do lekara, važi savet kao i za sve druge alergije: uklonite alergen, odnosno sklonite se sa izvora alergije - u ovom slučaju sunca.
Sve dok se iritacija kože ne smiri, najbolje je da dete ostane u hladu i da kožu pokriva lagana odeća.
Ako ste prethodno koristili kozmetiku kao zaštitu od sunca, promenite proizvod da budete sigurni da ona nije izazivač alergije. Birajte uvek sredstva bez mirisa, boja ili konzervansa. Hladne obloge uvek pomažu da se koža koja je pod stresom smiri.
Potrudite se da uvek imate u ručnom frižideru i jednu vlažnu maramicu, spakovanu u plastičnu kesicu. Ona može nekad biti dovoljna kao "hitna pomoć" dok se ne vratite u sobu. Vodite računa da dete unosi dovoljno tečnosti, da pije vodu, voćne čajeve ili ceđene sokove. Stari dobri recept nanošenja hladnih obloga od kamilice ne može da šteti, kao ni sloj kiselog mleka.
Imajte na umu da deca ne treba uopšte da izlaze na sunce oko podneva (od 11 do 15 časova), a bebe tokom prve godine života ne treba da budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti niti ih treba mazati zaštitnim kremama. Prilagođavanje je takođe jedan od načina zaštite: deci prvih dana boravka na moru dozvolite da borave kraće na suncu, do 15 minuta kako bi se koža navikla i vodite računa da vi i vaše dete redovno unosite hranljive materije koje će doprineti boljem imunitetu kože, kao što su omega-3 masne kiseline, beta karoten, kalcijum vitamini B3 i E.
(Kurir.rs/Yumama)
Bonus video: