KOMEMORACIJA SRĐANU KOLJEVIĆU Srdan Golubović otkrio šta mu je reditelj rekao PRED SMRT, u sali MUK i suze
Komemoracija scenaristi, režiseru i akademskom profesoru Srđanu Koljeviću održana je danas u Jugoslovenskoj kinoteci. Koljević je preminuo u 56. godini, nakon duge i teške bolesti. Iza sebe je ostavio dve ćerke, veliku porodicu i život posvećen filmu i akademskom radu.
Na kraju komemorativnog skupa, potresne reči spisateljice Milene Marković pročitao je glumac Nikola Rakočević.
- Osmog jula je otišao naš voljeni Srđan Koljević, sa teškom bolešću se borio do kraja. Bio je tih, nenametljiv, iskričavog pogleda, naoko pitom... umeo je da pocrveni kao mlad momak. Svi mi žestoki, mahniti smo umeli da zaćutimo kad Srđan priča. Pričao je lepše od nas i ponašao se lepše od nas. Mi smo svi navikli na plemenitog Srđana i nismo mu govorili da je odigrao veliku ulogu u našim životima. Eto, sad možemo da mu kažemo, a on ne može da obrne na šalu. Njegovi junaci su se borili u ime ljubavi i pravde. Napravio je zemlju za sve nas. Bio je neprikosnoven, nenametljiv... iza njega je ostalo njegovo delo i čerka Katarina Koljević i mala ćerka Milica. Ostalo je mnogo iza njega. Ponosni nžsmo što smo delili vreme sa njim. Kad nas ponesu strasti, uradićemo ispravnu stvar, setićemo se Srđana - reči su Milene Marković koje je pročitao glumac.
Na komemoraciji čuvenom reditelju oprostili su se i njegovi studenti.
- Profesor je verovao u nas. Svojim neprikosnovenim, nenametljivim autoritetom nas naučio da ja važno da volimo to što radimo. Iako se nismo uvek svi slagali oko svega, naučio nas je da svaka kinematografija krije glas vredan slušanja. Profesor je više verovao u nas od nas samih. Siguran sam da je voleo svoj posao, upravo zbog toga danas govorimo o nenadoknadivom gubitku srpske kinemtografije i Fakulteta dramskih umetnosti. Ako pažljivo pogledate bilo koji savremeni film, videćete da je prisutan zahvaljujući njegovim studentima - rekao je jedan od Koljevićevih studenata.
Reditelj Srdan Golubović je u svom govoru otkrio šta mu je pred smrt rekao kolega i prijatelj.
- Teško mi je objektivno govoriti o Srđanu jer je moj blizak prijatelj. U svet filma je ušao početkom 90-ih sa filmom Kaži zašto me ostavi. Njegovi filmski junaci su bili slični njemu, jednostavni, nenametljivi, topli, duhoviti ljudi. U Srđanovom humoru su se spajale dve nespojive stvari, suptilna ironija i vederina. Bio je odmereni, a neprikosnoveni autoritet. Ostavio je ogroman trag kao profesor. Nije voleo priznanja. Vestern je bio njegov omiljeni žanr, svirao je klavir, ukulele i bendžo. Posebno je voleo bendžo. Pre 10-ak godina na aerodoromu je sreo članove grupe Prodidži, koji su ga pitali da li i on svira na Egzitu, a on im je odgovorio da svira samo kod kuće. Borio se junački i dostojanstveno, kao što se borio i sa bolešću. Pre nekog vremena je rekao "Moja odjavna špica se završava". 8 jula mi je Bojana javila, završio je odjavnu špicu u snu, nije uspeo. Iza njega ostaju dela, generacije umetnika, porodica i rodbina. Otišao je tiho kao Džon Vejn u poslednjem delu tragača. Putuj, prijatelju - bile su reči Srdana Golubovića.
U sali sve vreme vlada muk, a prikazani su i inserti iz Koljevićevih najznačajnijih filmova.
Na komemoraciji je s knedlom u grlu govorila i glumica Aleksandra Balmazović, koja se proslavila u Koljevićevom kultnom filmu "Sivi kamion crvene boje".
- Tvoj Ratko Čvoro rekao je da mu boje ništa ne znače, a ti ostavljaš svet kome si dao svoje boje. Zemlja je lakša za 21 gram, umetnost je lakša za 21 gram. Samo veliki umetnici mogu stvoriti velika dela. Kad voliš ono što radiš, kad stvaraš iz sebe iskreno, ne možeš da omaneš, a kad si iskren čestit i hrabar, takva su i tvoja dela. Stojim u gradskom autobusu, učini mi se da čujem svoje ime, a onda shvatim da su to rečenice iz filma. Tada shvatam - postao si kult. Što bi rekao tvoj Kokan "Čovek je Tito za sve nas". Ostao si u nama i sa nama, zauvek upisan u istoriju kao pojam vanvremenskog duha. Prvi scenario koji si napisao bio je Sivi kamion, bilo ti je lako da napišeš, ali ne i da snimiš. Sve ti je bilo lako, pa čak i ležanje u bolničnikim krevetima, gde si skupljao materijal. Još si i hvalio svoju jetru. Tvoj duh, duhovitost i hrabrost bili su jači od bola. Velika je tvoja poslednja lekcija "Bori se do poslednjeg daha uz osmeh". Bila je čast poznavati te, putuj, neka te zvezdani kamion odveze na neko lepo, možda i lepše mesto.
Kada je završila svoj govor, glumica je sve vreme plakala dok su i drugi govornici odavali počast reditelju.
Prvi je govor održao reditelj Bojan Vuletić koji je kolegi donirao jetru tokom procesa lečenja.
- Tek danas ovako javno možemo da kažemo nešto o čoveku koji nije voleo da se eksponira. Odisao je skromnošću puštajući da njegove priče i likovi govore umesto njega. Činio je naše osrednje scenarije boljim. Našu isključivost je ublažavao šalama i rečemicom "Sve zavisi od ugla gledanja". Mnoge naše karijere ne bi ovako izgledale da nije tu. Pomagao je nesebično, ne očekujući zauzvrat ništa, jer je verovao da priče koje treba da ispričamo su važnije od nas samih. Govorio je sistematičnost, upornost, strpljenje. Svaki dan je kao jedan život i to je nagrada. Ovo je tužni dan za njegovu porodicu treba u ovoj tuzi naći zahvalnosti što smo imali prilike da živimo i radimo sa Srđanom - rekao je Vuletić pred okupljenima.
Majka i supruga su slomljene stajale obučene u crnom, a kolege i prijatelji reditelja Srđana Koljevića su prilazile da im izjave saučešće.
Među prvima je na komemoraciju došao Koljevićev kolega, Bojan Vuletić, koji mu je donirao jetru tokom borbe s teškom bolešću.
Među onima koji su došli da odaju počast preminulom umetniku bili su i glumac Ivan Jevtović, glumica Anđela Jovanović, reditelj Stefan Arsenijević, Gorčin Stojanović, Srdan Golubović, Nebojša Pajkić
Autor je filmova "Sivi kamion crvene boje", koji je osvojio 11 međunarodnih priznanja, i "Žena sa slomljenim nosem". Kao scenarista, koscenarista i saradnik na scenariju uradio je 12 dugometražnih igranih i dva dugometražna dokumentarna filma.
Bio je koscenarista "Klopke" Srdana Golubovića 2007, prvog srpskog filma koji je ušao u uži izbor za nagradu Oskar, dok je scenario za ovo ostvarenje bio prvi domaći čija su prava za rimejk otkupljena u Holivudu. Radio je i kao saradnik Jugoslovenske kinoteke za međunarodne odnose.
(Kurir.rs)