Žarko Hrgić već 22 godine živi kod Zenice, van kuće. Nekada je živeo u pećini, a danas u kamp prikolici, pored mosta.
Kako kaže, ni za čim ne žali, ali je ljut što je ikad kročio u Nemačku i što zbog posla mora da ode ponovo.
Ima sina i četvoro unuka, a društvo mu prave i psi, njih desetak.
- Imam sina i od njega četvoro unuka. Rodom iz sela Konjevići, tu sam bio 12 godina, prebačen sam u grad, stan su mi uzeli posle. Pet braće i jednu sestru, jedan je umro, nikog nisam sahranio, ni oca ni majku, ni brata - počeo je svoju priču za emisiju "Priče sa Dijanom."
Živeo je i u Nemačkoj, ali sada ne bi bio tamo ni, kako kaže, 15 sekundi.
- Dvanaest godina živim ovde, živeo sam u Nemačkoj 24 godine, proteravan sam šest puta. Šest puta sam deportovan, osam aviona sam promenio, šest puta sam osuđivan, na kraju sam ovde završio. Nisam hteo više da pokušavam, a oni me svi traže gore. Radio sam kao doktor 1986/1987 godine, radio sam u bolnicama na porođajnom odeljenju, radio sam i u fabrici papira, gde god je moglo radio sam, kroz celu Nemačku. Znam tamo svako selo, ali je ne volim. Moraju da me pitaju, kada odem, da li ću da boravim tamo, ali neću. Nikad u Nemačku više ne bih bio ni 15 sekundi, ali moram zbog diplomatskih poslova, da sredim situaciju", govori Žarko.
- U bolnicama, gde sam radio, na porođajnom odeljenju, kontrolisao sam ispravnost inkubatora, i telesnu temperaturu koja se porađa. Radio sam specijalne poslove. Sve živo sam prekontrolisao. Ako temperatura nije usklađena sa inkubatorom, beba može da umre, takvim sam se stvarima bavio, imao sam veliku odgovornost - objasnio je detaljno Žarko posao koji je radio.
Naglašava i da Bosnu voli "5.000 puta više nego Nemačku." Slobodno vreme provodi sa prijateljima.
- Imam prijatelja, juče mi je bio doktor, popili smo piće, bio je sa ženom kod mene. Svuda smo bili zajedno, kod mog sina, unuka.
Za penziju neće ni da čuje.
- Penzija je sporedna stvar, to je ništa, ne znači mi ništa. Imam većih sporazuma, imam pregovore sa jačim zemljama, to mi je kao da ne postoji. Ma kakva penzija, to mi apsolutno nije bitno, imaću 1.100 maraka ali meni to ne treba. Ne treba mi taj novac od penzije - izričit je Žarko.
Ističe da mu ne treba pomoć, da ima sve što mu je potrebno.
- Idem pešaka, uzmem, kupim sve što mi treba. Ne treba mi nikakva pomoć - rekao je Žarko.
(Kurir.rs)