Rekoh juče da Bjela politički dobro misli, ali ipak nedovoljno dobro. Što mu, budući da nije političar, ne treba zameriti. Bjela - i mnogi drugi, većina u stvari - nasedaju na istu dubaru na koju su nasele „demokratske strukture.“
Evo primera.
Nedaleko od mesta na kome ukazuje na demokratski „zločin i kaznu“, Bjela kaže: „Ima jedna fotografija na Kalemegdanu, stoje Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Mihiz, to nije bilo tako davno, mi pamtimo te ljude...“
Slika koju Bjela pominje je recept za put u zločin i kaznu. Zahvaljujući odsustvu svih kriterijuma, Ćosić i Bećković se prišljamče Andriću i Crnjanskom. Andrić, naravno, ništa ne kaže. Crnjanski ne sme ništa da kaže. Ugled Andrića i Crnjanskog se preliva na Ćosića i Bećkovića i promoviše ih u „najumnije srpske glave“ i „moralne gromade“.
Nedugo potom Ćosić i Bećković počinju da kuju planove za rešavanje „srpskog pitanja“ i stvaranje „velike Srbije“ u granicama Dušanovog carstva. Nemojte imati iluzija. Milošević je u tom zamešateljstvu bio samo provajder benzina, ideje su bile njihove, o čemu svedoče Ðilasovi „Dnevnici 1989-1995“. Najmanji nacionalista i najracionalniji u tom društvu Ðilas već 1989. upozorava „bašibozuk i brabojke koji su ustali da obnove Dušanovo carstvo (K. Popović)“ da će - ako Srbiju usmere tim putem - Kosovo biti izgubljeno, a planirani rat izgubljen.
U rat se ipak ušlo veselo jer je Ćosić rekao „ma, neće na nas Amerikanci“, a Ðilasovo proročanstvo se ispunilo. Provajder benzina Milošević zaglavio je u Sheveningen, provajder ideje „velike Srbije“ Ćosić izvukao je dupe. I ne samo da je izvukao bulju nego je nastavio da (doduše nešto diskretnije) radi na istom velikosrpskom poslu. Ovoga puta ne preko SPS - koji je privremeno prdno u čabar - nego preko DS, koji je i za Ðinđićevog vakta bio „izbušen“ Ćosićevim seizima, mudžahedinima i ađutantima i - posredno - preko Koštunice.
(Ako su radili na istom toksičnom poslu, Ćosić nad DSS nikada nije uspostavio kontrolu. DSS građanski Cincari i Kalburi su ga smatrali geakom).
Ali nakon Ðinđićevog streljanja i kratkotrajnog carstvija Zorana Živkovića, Ćosić je uspostavio punu kontrolu nad DS. Ličnim autoritetom - na nesreću Srbije velikim - i preko veza u vojnim i paravojnim udbaškim strukturama, na položaj predsednika DS i Srbije instalirao je svog pulena JexS, koji je s promenljivom srećom deset godina kohabitirao s Koštunicom.
Bjela u intervjuu kaže „nisu to uradili“ (tj. napravili minimum demokratskog društva). Stvar je u tome da (u slučaju JexSa) nisu nameravali da urade, a u slučaju Koštunice su hteli - i uspeli - da razvale i ono malo „minimuma demokratskog društva“ koje se začelo tokom dve i po godine Ðinđićeve vlasti.
Ako ne računamo radikalske, nije zabeležen nijedan protest protiv brljotina i državnih udara hunte Tadić-Koštunica. Pa sad oćete društvo bez nasilja i bolji život? E, pa, oćete qwrz. Kazna je pravedna.