Ruski napad na Ukrajinu, koji je počeo 24. februara 2022, nije uzdrmao samo te dve zemlje. U globalizovanom svetu, gde su države i kontinenti toliko ekonomski i politički povezani da ne mogu jedni bez drugih, uzdrmao je ceo svet - u Evropi su se najviše osećale energetska kriza i novi izbeglički talas, za Afriku je glavni problem postao nedostatak žita i druge hrane koja se uvozila iz dve bivše sovjetske republike, Azija je u panici zbog političke nestabilnosti u zemljama nekadašnjeg SSSR... I dok je Zapad ujedinjeno uveo sankcije Rusiji i pružio očekivanu, pa i neočekivanu pomoć Ukrajini, ostatak sveta to nije pratio. SAD i EU pokušavale su pritiscima i objašnjenjima da to promene, ali naišle su na neverovatan neuspeh. Zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike - ujedinjene pod sve popularnijim terminom globalni jug - počele su da se uzdižu i postaju nova sila u geopolitičkoj areni.
Kraj dominacije
- Globalni jug je termin koji se odnosi na različite zemlje širom sveta koje su nekad opisivane kao zemlje u razvoju ili nerazvijene zemlje. Mnoge od njih, ali nikako sve, nalaze se u južnoj hemisferi. Termin je, čini se, prvi upotrebio 1969. politički aktivista Karl Oglezbi. U tekstu za liberalni katolički magazin Comonvel, on je rekao da je rat u Vijetnamu kulminacija istorijske „dominacije severa nad globalnim jugom”. Ipak, tek posle 1991. i raspada SSSR ovaj termin je počeo da stiče popularnost. Nije reč o geografskom pojmu. U suštini, dve najveće zemlje globalnog juga su Kina i Indija, koje su u severnoj hemisferi. Međutim, termin predstavlja mešavinu političkih, geopolitičkih i ekonomskih sličnosti između država. Zemlje globalnog juga uglavnom su bile žrtve imperijalizma i kolonijalne vlasti, sa afričkim državam kao najboljim primerom toga. To im daje jedinstven pogled na odnose sa onim što teoretičari nazivaju centrom i periferijom u svetu političke ekonomije. Imajući u vidu prošlost i nekadašnje odnose zemalja globalnog juga i globalnog severa, kako tokom doba kolonijalizma, tako i tokom Hladnog rata, ne čudi što mnoge od njih ne žele da budu povezane ni sa jednom velikom silom - naveo je Horhe Heine, v. d. direktora Centra za studije dugoročne budućnosti „Frederik S. Pardi” pri Bostonskom univerzitetu, u tekstu za Konverzejšen, a prenosi Rojters.
Dok je nekadašnji termin Treći svet ukazivao na ekonomski nemoćne zemlje, to nije tačno za globalni jug, dodaje on.
„Pomeranje bogatstva”
- Od početka 21. veka „pomeranje bogatstva”, kako je to nazvala Svetska banka, sa severnog Atlantika do Azijsko-pacifičkog regiona preokrenulo je shvatanje o tome gde nastaje svetsko bogatstvo. Projekcije su da će do 2030. tri od četiri najveće svetske ekonomije bili deo globalnog juga, a redosled će biti: Kina, Indija, SAD i Indonezija. Zemlje Briksa, u kojima dominira globalni jug, već su prestigle zemlje G7 kad je reč o BDP, a u Pekingu trenutno ima više milijardera nego u Njujorku. Ta ekonomska promena ide ruku podruku s povećanom političkom vidljivošću. Zemlje globalnog juga poput Kine i Brazila sve su vidljivije na globalnoj sceni. Ta promena snaga već je navela stručnjake za geopolitiku poput Paraga Kana i Kišore Mahbubani da navedu kako dolazi „azijski vek”. Drugi, poput političkog naučnika Olivera Stuenkela, govore o „postzapadnom svetu”. Jedna stvar je sigurna: globalni jug pokazuje svoje političke i ekonomske mišiće na način na koji zemlje Trećeg sveta to nikad nisu mogle - naveo je Heine.
Predsedavajući konsultantske Evroazijske grupe Klif Kupčan u tekstu za Foren polisi kaže da zemlje globalnog juga danas imaju više moći nego ikad ranije.
- Razlog za to je što imaju više mogućnosti za akciju, imaju koristi od regionalizacije i mogu da koriste tenzije između SAD i Kine. Srednje sile danas imaju više mogućnosti za delovanje nego u bilo kom drugom trenutku od Drugog svetskog rata. To su zemlje koje imaju značajan uticaj na geopolitiku, ali su manje moćne od dve supersile - SAD i Kine. Na globalnom severu to su Francuska, Nemačka, Japan, Rusija, Južna Koreja... Sa izuzetkom Rusije, ostale ne govore mnogo o promeni moći u svetu jer su uglavnom uz Ameriku. Mnogo su zanimljivije šest vodećih sila globalnog juga - Brazil, Indija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Turska. Ove zemlje nisu potpuno ni uz jednu supersilu i zato su slobodne da stvaraju novu dinamiku moći. Mnogo je razloga za njihovo jačanje - od dugoročnog i istorijskog razvoja do skorijih globalnih trendova - naveo je on.
Kupčan dodaje da je jedan od razloga što šest srednjih sila globalnog juga dobro stoje taj što koriste sukob SAD i Kine.
- Obe supersile žele da ove države budu uz njih, pa im pružaju mnogo mogućnosti. Ipak, sve one uspevaju da nađu balans u svom odnosu prema njima. Zbog svega toga, Vašington mora da poboljša odnose sa ovih šest zemalja kako bi sprečio slabljenje pozicije SAD u globalnoj areni moći. Sa odbijanjem da osude rat u Ukrajini, mnoge od njih se već udaljuju od Amerike. Pretnja kinesko-ruskog uticaja preko Briksa, a samim tim i preko globalnog juga, realna je. Vašington mora da razvije diplomatsku strategiju prema tih šest zemalja, ali i globalnom jugu uopšte - piše Kupčan.
Novi svet
Dok zapadni analitičari i političari u globalnom jugu vide opasnost, u drugim delovima sveta to vide na potpuno drugačiji način.
- Kineski predsednik Si Ðinping često kaže da smo svedoci velikih promena kakve nisu viđene već pun vek. Kako se 21. vek suštinski razlikuje od 20. veka? Na dva načina. Prvo, ekonomska i strateška hegemonija Zapada bliži se kraju. Drugo, svet istovremeno prisustvuje dramatičnom usponu globalnog juga. Ove dve promene otvaraju prave mogućnosti za više demokratije, pravde i miroljubivog svetskog poretka. Globalni jug, široka zajednica zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja, trenutno je u nezaustavljivom maršu. Ove promene nisu bile moguće u ranijim vekovima jer su zapadne imperijalističke sile uspostavile hegemoniju nad ostatkom sveta, prvo u formi ponižavajućeg kolonijalnog potčinjavanja i brutalnog otimanja resursa, a onda, nakon Drugog svetskog rata, kroz moć finansijskog kapitalizma i dominaciju nad globalnim institucijama. Sada era zapadne ekonomske i političke nadmoći dolazi do kraja. Uspon globalnog juga pokreću tri stvari. Prva je demografija. Od osam milijardi ljudi, samo 15 odsto živi na Zapadu. Drugo, proces devesternizacije sveta prati multipolarnost i uspon multilateralnih organizacija koje žele održivi razvoj i mirno rešenje konflikta. Treće, mnoge zemlje u razvoju su ubedljivo dokazale svoju sposobnost da prevaziđu velike probleme bez oslanjanja na Zapad - napisao je Sudindra Kulkarni, indijski političar i kolumnista, za Čajna dejli.
Kako navodi, Kina je izvukla 800 miliona ljudi iz siromaštva za samo četiri decenije i time postala inspiracija. Druge zemlje, poput Indije, Indonezije i Brazila, pa čak i Ruande, napreduju u tehnologiji, razvoju infrastrukture i životnom standardu.
- Veoma je važno da se što pre smanje sukobi između zemalja globalnog juga, poput onog između Indije i Kine. Ali je važno i da lideri globalnog juga jasno stave do znanja da nisu antizapadni blok. Novi svet koji žele da izgrade u 21. veku je onaj u kom su sve zemlje prijatelji, a ne neprijatelji. Novi svet treba da bude svet jednakih, bez obzira na veličinu, religiju, kulturu, politički sistem ili vojnu moć, i niko ne bi smeo da bude novi hegemon - poručio je Kulkarni.
Asimetrija
Karem Alkin, ekonomista i profesor na istanbulskom univerzitetu Medipol, za Dejli sabah naveo je da budućnost svetske ekonomije zavisi od uspostavljanja balansa između globalnog juga i globalnog severa.
- Dok se globalni ekonomski i politički pejzaž transformiše, kritično pitanje je pitanje asimetrije. U narednih 10, 25 i 50 godina uticaj asimetrije u produkciji, izvozu, ulaganjima, rastu BDP, populacije i tehnologije između globalnog juga i globalnog severa oblikovaće globalni red. Asimetrija u broju stanovnika duboko će uticati na potražnju i očekivanja između dve grupe kad je reč o hrani, bezbednosti, domovima... Sada je razlika u broju stanovnika globalnog juga i globalnog severa 4,7 milijardi, a do 2050. ta razlika će biti sedam milijardi - naveo je on.
Andrija Ivanović