Izdavačka kuća „Balkanija“ nedavno je objavila knjigu izabranih i novih pesama Mirjane Bulatović (1958) „Svi putevi vode u nebo“, na 420 strana! U uvodnoj pesmi, „Azurna osama“, Mirjana kaže:
Gde pesmu pišem, tu nema ljudi,
samo beskrajni prostor i ja,
crveno sunce što se budi
i plavi okean Poezija.
Knjiga plavih korica, koju je majstorski likovno uredio Saša Pančić, prepuna je okeanskih dubina Poezije - zbog čega Mirjanina dela u Muzeju srpske književnosti imaju posebno mesto. Ali Mirjana je kod nas podjednako prisutna kao pesnikinja i kao prijatelj. Upoznao sam je u Udruženju književnika Srbije pre trinaest godina, kada je tu radila kao sekretar. Dočekivala je svakog srdačno, dobronamerno, uvek spremna da pomogne. U to vreme tek se osnivalo Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, i svesrdnom podrškom brzo je zaslužila da postane počasna članica - osnivač našeg projekta. Na njenu inicijativu, u osnivanju Adligata učestvovali su: Pero Zubac, Ljubivoje Ršumović, Matija Bećković, Emir Kusturica i Mošo Odalović, a podršku je zvanično pružio i UKS.
Legat porodice Bešević
Zahvaljujući Mirjani, u Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti stigao je i zamašni legat porodice Bešević - knjige pesnika Stevana Beševića, slike Nikole Beševića, medicinska literatura slavnog dečjeg hirurga Ive Beševića. Posvete Dobrice Ćosića i štap kralja Milana u kojem je sakriven bodež. Zbog iskrene podrške našem projektu, na Skupštini Adligata održanoj u SANU 2018. godine, Mirjani je uručena Povelja zahvalnosti našeg udruženja.
Ali to je samo deo njenog života. Pre i posle svega, Mirjana je - pesnikinja, i to vrhunska. O tome piše Vladimir Jagličić u uvodu svoje antologije „Kada budemo trava“ (1998):
- U savremenoj srpskoj poeziji, posle smrti Desanke Maksimović, među ženama prednjači Mirjana Bulatović. Njena muški otvorena poezija katkad ima lepotu prizvanog anđela.
A Momir Vojvodić, povodom jedne Mirjanine knjige pesama za decu, kaže:
- Njena je poezija prava umjetnička osvježnica, uzletnica i ponornica, lepršnica tvoračke imaginacije. To je uzletna, i u suštinu života ponorna poezija, izatkana biranim nitima. Njene pouke, važne u poeziji za djecu, nisu gnjavatorske, već munjevite i zmajevite. Mirjana Bulatović piše kraljevski.
Jovan Ljuštanović je zapazio da je Mirjana Bulatović „značajno pomerila idejni krug srpske poezije za decu“.
Istinski uspeh u dobroj školi
jeste kada učenik voli
osmehnuta dečja lica
bar malo više od petica.
Ovo mi je rekao deda,
koji s ljubavlju babe gleda,
jer su valjda sve te starice
njegove školske pradrugarice.
Pesme za decu
Poznato je da, ukoliko se ne dopadaju i odraslima, pesme za decu nisu dobre. U Mirjaninim pesmama uživaju svi, veliki i mali. Tome smo bili svedoci u Adligatu kada su se dva puna autobusa kruševačkih gimnazijalaca filološkog smera (zajedno sa sedmoro profesora) parkirala pred našim muzejom da bi đaci pogledali osamnaest muzejskih salona, dopunjenih Mirjaninom poezijom - koja nadahnjuje, podučava, nasmejava, sija životom i istinom.
Mirjanine pesme objavljivane su u mnogim domaćim i stranim antologijama.
Dobitnica je značajnih priznanja, poput Nagrade za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu Zmajevih dečjih igara, ili Zlatnog ključića Smederevske pesničke jeseni za životno delo. Bila je urednik dečjih strana u časopisu Istočnik iz Toronta. Za Pozorištance Puž i Branka Kockicu napisala je mnoštvo pesama. Neko vreme je uređivala tribinu „Francuska 7“ Udruženja književnika Srbije, a potom tu radila i kao sekretar. Odnosima s javnošću bavila se u „Gutenbergovoj galaksiji“. Na osnovu svoje knjige „Ðavo u prahu“, održala je oko tri stotine predavanja u srpskim osnovnim i srednjim školama. Četiri meseca je živela s monahinjama u manastiru Vraćevšnica, što je u nekoliko navrata opisala kao duhovni preporod.
U pesmi „Ušteda“, iz najnovijeg dela, Mirjana piše:
Da bi čovek pročitao
sve knjige štampane u svetu,
treba mu šezdeset hiljada
godina pomnog čitanja,
da se rodi
sedamsto-osamsto puta,
živi čitajući
i umre čitajući.
Srećom, vrednih knjiga je malo,
tako da se može uštedeti
neverovatan broj života.
Na Mirjaninim knjigama nipošto ne treba štedeti vreme: obogaćuju svakog ko ih, makar samo za tren, za jednu pesmu, otvori.
Viktor Lazić