Neke sportske ikone na vrhuncu svoje profesije su univerzalno obožavane i kojima se dive. Novak Đoković nije jedan od njih, a zbog čega je to tako objasnio je Kris Bauers, komentator i istoričar tenisa i autor knjige Novak Đoković: Biografija (Džon Blejk).
Veliki deo sveta a svakako i posetioci Centralnog terena na Vimbldonu muči se da se približi 36-godišnjem Srbinu. Nešto od ovoga je visceralna reakcija na pojavne manifestacije “ratnika” koje retko krije, posebno u velikim mečevima u kojima ponekad može da pribegne ciničnom sarkazmu kao što se moglo videti u polufinalnom meču i pobedi protiv Jannika Sinera u petak. Drugi su iritirani time što je odbijao da primi vakcinu protiv Kovida-19.
Ali pogled na Đokovićev život čini dve stvari jasnim: dosledan je i razumljiv. Dok je Rodžer Federer dečak iz srednje klase iz Bazela u Švajcarskoj, čiji su se roditelji upoznali u hemijskoj industriji i koje je zbližila zajednička ljubav prema tenisu, a Rafael Nadal dolazi iz dobrostojeće sportske porodice na Majorci gde je njegov ujak je igrao za fudbalsku reprezentaciju Španije Đoković nije imao veze sa sportom.
Tenis je bio samo sporedni sport koji se povremeno pojavljivao na televiziji, bilo u stanu Đokovića u Beogradu, tada glavnom gradu Jugoslavije, a sada Srbije ili 200 milja južno u planinskom centru Kopaonik, gde je porodična picerija bila na usluzi skijašima i planinarima. Novak, najstariji od trojice dečaka, ugledao je tenis i bio je oduševljen njime. Dakle, kada je u leto 1993. ugledna teniska amaterska trenerka Jelena Genčić pokrenula kliniku na terenima preko puta picerije, šestogodišnji Novak je bio tu i netremice posmatrao sve šta se dešavalo na terenu. Genčić ga je pitala da li želi da se pridruži sesiji i kasnije nastavila da igra značajnu ulogu u Đokovićevom razvoju, podučavajući ga ne samo tenisu već i kako da postane građanin sveta. Njegovim roditeljima je već posle prvih dana rekla da imaju „zlatno dete“ i da želi da ga trenira.
Bio sam poslednja osoba koja je intervjuisala Genčićevu pre nego što je umrla od raka jetre 2013. Rekla je da su njegove motoričke veštine odmah bile očigledne, ali ono što ju je najviše impresioniralo je to što je njegova sposobnost da se fokusira na ono što je rekla bila znatno superiornija od većine dece njegovih godina.
Opisala je porodicu kao „ne siromašnu, već jednu koja ima tek dovoljno novca“. Počela je da “trenira” Đokovića u svemu - od svetskih zbivanja do pribora za jelo koje će koristiti na svečanim večerama. Iz ovoga je proizašao žestoko odlučan mladi ratnik koji je imao skromno, izolovano i nacionalističko vaspitanje i dobio neke smernice po pitanju toga kako da bude međunarodno uspešan čovek.
Tu dvostruku ličnost nosi do danas — u stanju je da drži inspirativne govore na svetskoj sceni, ali ipak srpski patriota sa planine iz pogranične oblasti na Kosovu. Njegove nacionalističke izjave su uglavnom bile oskudne i retke, ali je ove godine bio kritikovan jer je na objektivu kamere napisao da je Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost 2008 - „u srcu Srbije“. Odgajan nakon haotičnog raspada Jugoslavije, njegova lojalnost porodici je jaka. Đoković nikada nije zaboravio da su njegovom ocu stavljali nož pod grlo dok se mučio da vrati kredite koje je uzeo za podršku teniskoj karijeri svog sina.
Đoković je osvojio svoju prvu Grend Slem titulu, Australijan open 2008, kada je imao samo 20 godina, ali je usledio period od tri godine kada nije mogao da izbaci Federera i Nadala sa prva dva mesta. Okrenuo je novi list 2010. godine, kada mu je alternativni lekar dijagnostikovao da je netolerantan na mlečne proizvode i gluten (što svakako nije sjajno za momka koji je odrastao u porodici koja je vodila piceriju). Promenio je ishranu i do 2011. bio je spreman da osvoji svet tenisa. Od tada je bio najdominantniji igrač, što je podstaklo njegovo verovanje u alternativne terapije i homeopatiju. Odlučno je odbio operaciju kada se pojavio problem sa laktom 2016. godine, izabravši da se povreda zaleči prirodnim putem. To ga je koštalo šest meseci takmičenja, a na kraju mu je bila potrebna operacija.
Nakon što je razvijena vakcina protiv virusa Kovid-19, bio je odlučan da ne uzima lek čiji su rizici – po njemu – bili nedovoljno poznati. Kao glavni organizator, kritikovan je zbog neopreznosti u pogledu bezbednosnih zdravstvenih protokola na egzibicionom turniru koji je organizovao u Srbiji i Hrvatskoj u julu 2020. Na kraju je i sam dobio Covid i zarazio druge. Prošle godine, kada je vakcina postala obavezna za ulazak u Australiju i SAD, ostao je pri svojim principima i na kraju je propustio Australijen i Ju Es Open.
U današnjem finalu Vimbldona, mnogi koji će se rado hvaliti da su videli verovatno najvećeg tenisera svih vremena - če biti srećniji ako sa Centralnog terena ode bez trofeja. Čini se da čak ni njegov dobrotvorni rad ne pomaže u poboljšanju njegovog profila. Njegova Fondacija Novak Đoković Fondacija ima za cilj da svakom detetu u Srbiji pruži sadržajno predškolsko obrazovanje. Đoković je godinama želeo da bude voljen, ali što se više trudio, manje je uspevao.
Čini se da više nije fiksiran na to da postigne da ga mase vole. On je ipak sportista: jer ako mu 24. Grend Slem titula donese divljenje, ali uz to i malo naklonosti – spremno će to prihvatiti.
Kurir sport