Nedeljni napad Ukrajinaca dronovima na Sevastoplj i nije bio neko veliko iznenađenje jer svi sa velikim nestrpljenjem očekuju da li će, ili možda neće ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak 17. jula suspendovati “Žitni dogovor” koji je bio pod patronatom UN jer je prema ruskim tvrdnjama ukrajinska mornarica koristila rutu za izvoz žitarica brodovima iz Odese za napad na ruske vojne brodove i lučke instalacije u Sevastopolju inače komandi Crnomorske flote.
Još je nemački Bild u petak pisao da će ruski predsednik suspendovati žitni dogovor i da onda najverovatnije sledi blokada Odese. Da li će to zaista biti tako jedini odluku donosi lično Putin.
Što se tiče nedeljnog kombinovanog napada, on sam po sebi nije bio ništa spektakularan i bio je jedan u nizu koji se dogodio u poslednjih nekoliko meseci. Efekat koji je imao na rusku stranu bio je čista 0. Rusi su ukupno oborili u dva napada osam dronova i tri površinska besposadna plovila koja su pokušala da uđu u luku Sevastopolj.
Rusija i dalje zvanično nije potvrdila da li je došao kraj Žitnom sporazumu, ali Bela kuća već je počela da preti da će Rusija zažaliti, ako zaista suspenduje ovaj dogovor. Kako? To nije saopšteno.
Spekuliše se da Ukrajinci već znaju da će Žitni sporazum biti suspenodavan i da su zbog toha zapravo i pokrenuli napad, jer su sada sve ratne karte na stolu, jer neki navode da su Ukrajinci zapravo znali da će Žitni sporazum biti produžen napada ovakvog intenziteta na Crnom moru zapravo i ne bi bilo.
Upravo zato opcija pomorske blokade Odese postaje se izvesnija i pred Ukrajince će biti postavljeno mnogo izazova sa kojima će se suočiti. Tako priča o mogućem pomorsko-vazdušnom desantu na odeski džep i zaliv Zatoka i pomorsko rečnu luku Reni ponovo se otvara kao izvesna opcija.
Zapravo priča o Bersabiji i njenom zauzimanju ponovo se vraća na sto ratnih planera i analitičara, kao i izbijanje na reku Dunav, što neki analitičari i botovi po društvenim mrežama ismajevaju i izvrću ruglu. Međutim takav plan se prirodno sam po sebi nameće kao prioritetan.
Zapravo na taj način Rusija osim zauzimanja ovog prostora stvorila bi ishodnišnu tačku prema Pridnjestrovlju i spajanjem sa tim prostorom gde se nalazi jedno od najvećih vojnih skladišta u Evropi i velika proruska manjina na desnoj obali reke Dnjestar. U pitanju je nekih 200.000 ljudi koji žive uklješteni između Moldavije, Rumunije i Ukrajine.
Pomorski i vojni stručnjaci u Rusiji smatraju da he trenutno najidealnije vreme za izvođenje pomorskog desanta zapravo do oktobra, jer upravo sada nad Crnim morem je najveći broj sunčanih dana, a od oktobra meseca počinje nad morem sezona oluja i vetrova, pa će i plovidba biti otežana.
U prilog tome da ruska vojska nije odustala od desanta govori i podatak da vazdušno desantne jedinice koje nisu uključene u borbu, kao i mobilisani koji nisu upućeni na front i dalje izvode vežbanje klasičnog padobranskog i helikopterskog desanta.
Inače u nedelju popodne Rusija je intezivirala napade na Odesu i okolinu. U Rusiji se već otvoreno tumači da je Žitni sporazum okončan i da je došao kraj, kao i da se očekuje u narednom periodu aktiviranje ruske vojske, koje je bilo do skora zamrlo na ovom pravcu, jer se poštovao Žitni sporazum. Rusija sumnja i da je Ukrajina preko ovih brodova dopremala naoružanje i vojnu opremu u Odesu i koristila pomorske dronove kao masku za napad na pomorske instalacije u Crnom moru. Da li je žitnom sporazumu došao kraj?
Za sada se ne spominje direktni napad na Odesu, koja je inače treći grad po veličini u Ukrajini, ali se otvoreno govori kao što smo i gore napisali o zauzimanju Odeskog džepa i svkih pomorsko-rečnih luka (čitaj Renija) jer sama Odesa će biti teško zauzeta s obzirom da se radi o gradu od milion stanovnika, ali se spominje blokada sa mora u prvoj fazi i potepeno stvaranje obruča oko samog grada u nekoj od faza. Za sada su ovo moguća predviđanja, ali ne i konkretni planovi koji bi mogli da budu realizovani.
Ruska vojska inače na svim pravcima fronta pojačava pritisak, navodeći ukrajinske trupe, koje moraju da prebacuju tenkove, borbena vozila i pešadije na određene tačke. pritisak je nekad pojedinačan, a nekad duž cele linije fronta što iznuruje trupe neprestanim manevrisanjem duž cele linije fronta. Gledajući to se može protumačiti i kao određena taktika, jer Ukrajincima ne dozvoljava veliki koncentraciju na nekom pravcu, nego se trupe proaspoređivaju duž cele linije fronta, gde se na jednoj pojačava, na drugoj slabi ili istovremeno na svim tačkama raste pritisak.
(TV Front)