O greškama u radu javnih izvršitelja i kako ih sprečiti govorila je u emisiji Puls Srbije Jelena Pavlović, advokat.
Osvrnula se na konkretan slučaj izvršiteljke Mirele Smiljanić koja je optužena za propust u organizovanju javne licitacije prilikom prodaje stana, pa joj je izrečena kazna da tužiocu, nesuđenom kupcu te nekretnine, isplati oko devet miliona dinara na ime naknade štete izmakle koristi i na ime neosnovanog obogaćenja.
. To se desilo 2015. godine. Znači nekome se šteta nadoknađuje 9 godina kasnije što pekoračuje predviđeni to. Prva stvar je da je odgovornost javnog izvršitelja je vanugovorna odgovornost za štetu gde su vrlo kratki rokovi za traženje naknade iste. Rokovi iznose u opštem roku tri godine od dana saznanja za štetu. Drugi je objektivi rok koji iznosi 5 godina. To se primenjuje i na javne izvršitelj - rekla je Pavlović.
Istakla je da republika Srbija, iako postavlja javne izvršitelje ne može snositi odgovornost za eventualnu štetu, već isključivo konkretni javni izvršitelj koji ju je naneo.
- Svako treba da zna da republika Srbija donosi zakone i pravilnike i da nemaju odgovornost za štetu, što znači da svako za eventualnu štetu može da se obrati isključivo tom konkretnom javnom izvrštitelju i naknada te štete će zavisiti od imovnog stanje tog konkretnog izvšitelja. To je jedan vrlo nezahvalan postupak i zato se izvtšitelji jako retko sudski procesuiraju što i građani se često demoralisani za vođenje postupka protiv njih.
Kurir.rs
Bonus video: