ČOVEK KOJI JE ZVEZDI I PARTIZANU OTEO DRAŽENA PETROVIĆA: U Jugoslaviji je uz njegovo ime stajala reč - MOĆ!
Mirko Novosel, jedan od najboljih košarkaških radnika bivše Jugoslavije, preminuo je danas u 86. godini u Zagrebu.
Ostaće Mirko Novosel upamćen kao vrhunski trener, ali i funkcioner. Ali, i čovek koji nije birao sredstva da ostvari cilj. Baš zahvaljujući njemu zagrebačka Cibona je od osrednje ekipe u SFR Jugoslaviji postala košarkaški gigant, najdominantniji klub u zemlji, ali i dvostruki prvak Evrope. Iako je kao mlad bio perspektivan košarkaški sudija, šansu da se pokaže kao stručnjak dala su mu dvojica Srba - Radomir Šaper i Borislav Stanković.
Mirko Novosel stigao je u Lokomotivu iz Zagreba 1976. godine i prvo što je uradio jeste da je klubu promenio ime. Nazvao ga je Cibona, što su Zagrepčani dočekali sa oduševljenjem. Kao mlad trener, a po struci pravnik, družio se sa srpskim trenerima Rankom Žeravicom i Aleksandrom Nikolićem, i od svakog od njih primao savete i upijao znanje.
Kada je shvatio da od Cibone može napraviti veliki klub dobio je podršku tadašnjih komunističkih čelnika iz Hrvatske. Zajedno sa nekadašnjim fudbalskim, ali i privrednim moćnikom Slavkom Šajberom stvorio je košarkaško čudo. Oni su mu omogućili veliki novac za projekat koji im je predstavio. Novosel je tada dobio ogromnu finansijsku pomoć od strane preduzeća - "Kraš", "Franck", "Badel" i "Voće". Valja pomenuti da ime Cibona dolazi od latinskog izraza "cibus bonus" što znači "dobra hrana".
Prvo što je uradio bilo je da se zahvali Nikoli Plećašu, korpulentnom Ličaninu i tadašnjoj legendi kluba iz Zagreba koji je nosio nadimak "Sveti Nikola". U Cibonu Mirko Novosel doveo je Aleksandra Petrovića iz Šibenke, a odmah i Andra Knega iz Dubrovnika, Branka Vukičevića iz OKK Beograda, Svena Ušića iz Pule, Zorana Čuturu, tada najtalentovanijeg košarkaša iz Zagreba koji je igrao za Industromontažu, prosto je Novosel ukrao Zadru.
Znao je Mirko Novosel koliko je važno imati logistiku i moć u košarkaškim forumima, posebno u sudijskoj organizaciji. Bez toga, teško je doći do uspeha i titula. Zato je predano godinama radio na kadriranju sudija, a iskoristio je uspavanost beogradskih "večitih rivala" Crvene zvezde i Partizana.
Kada se pojavio Dražen Petrović, najveći talenat u istoriji YU košarke, Mirko Novosel znao je da je već na startu, u najboljoj poziciji. Imao je njegovog starijeg brata Aleksandra u Ciboni, samim tim i njegovu porodicu u šaci, majku Biserku i oca Jovana, ali i najbolje pozicije u košarkaškoj organizaciji.
Dražen Petrović služio je vojsku u Beogradu, trenirao sa košarkašima Partizana. Koketirali su crno-beli sa njim, činili sve da uživa u društvu Gorana Grbovića, Milenka Savovića, Miška Marića... Nije ni Crvena zvezda stajala po strani, obigravala je oko Dražena Petrovića, na šta on nije bio imun, jer mu je prijala pažnja takvog giganta.
I onda je došlo finale košarkaške lige Jugoslavije te 1984. godine. Na jednoj strani Crvena zvezda, na drugoj Cibona. Dražen je već tada odlučio, javno je rekao da će iz Šibenke preći u jedan od ta dva kluba koji bude prvak Jugoslavije.
Dva kluba su bila podjednaka kvalitetom, ali je u regularnom delu sezone Cibona bila bolje plasirana, samim tim imala je u finalu plej-ofa utakmicu više u Zagrebu. Znao je Mirko Novosel koliko je važno imati naklonost sudija tokom cele godine, a posebno u doigravanju.
Prvu utakmicu Cibona je dobila sa 78:76, da bi se Crvena zvezda u punoj meri revanširala u Beogradu sa 87:79. U odlučujućoj trećoj utakmici koja je odigrana 21. aprila 1984. u Zagrebu, Cibona je dobila Crvenu zvezdu, rezultatom 72:71. Meč je bio pun tenzija, sa mnogo preokreta, a Zagrepčani su imali, što bi se reklo, pravo "domaćinsko suđenje". Koš vredan potpisa Dražena Petrovića, šest sekundi pre kraja meča postigao je Mihovil Nakić, nakon što je posle jednog kontakta sa košarkašem Zvezde napravio prostor za odlučujući poen.
- Kada je Dražen bio u pitanju, to je bila čista otimačina. Ali da je nismo napravili mi, učinio bi to neko drugi. Dražen je imao jasan cilj, znao je da se sa nama može boriti za evropski vrh. Šibenka mu je nudila gomilu novca da se vrati, ali nije hteo, znao je da tamo nikad neće postati svetska klasa - govorio je decenijama posle Mirko Novosel.
Posle Dražena Petrovića, Mirko Novosel je samo mogao da dokazuje moć. Tako je Crvenoj zvezdi uzeo najboljeg košarkaša Mirka Milićevića, davši mu novac koji ovaj nije mogao ni da zamisli u Beogradu. Hteo je crveno-belima da uzme i Branislava Prelevića, ali je on izabrao Grčku i Solun.
Posle je Novosel dovodio najbolje mlade košarkaša iz bivše Jugoslavije u Zagreb, poput Danka Cvjetićanina iz Partizana, Nebojše Razića iz Nikšića, Luke Pavićevića iz Podgorice, Iva Nakića iz Rijeke...
U vreme raspada Jugoslavije, odmah se priklonio Franji Tuđmanu i ideji nezavisnosti Hrvatske. Postao je njegov čovek od poverenja. Radio je na sportskoj diplomatiji, uspeo je da izlobira da se Hrvatska takmiči na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. dok je Jugoslavija bila pod sankcijama.
- Ja sam uložio ogroman napor u sportsko priznavanje nezavisne Hrvatske što je akcija koja je na prelazu sa 1991. na 1992. trajala 62 dana. Čak sam organizovao da naši najbolji igrači zajedno sa mnom napišu pismo predsedniku MOK Huanu Antoniju Samaranu da nas uvrsti u olimpijske kvalifikacije - prisetio se Novosel, koji je na lični zahtev Franje Tuđmana 1997. bio prvi čovek fudbalskog kluba Kroacija, odnosno Dinama.
Kurir sport/A. Radonić