Primarni geopolitički izazov za budućnost je pomirenje velikih sila. Od odnosa SAD sa Rusijom, ali prvenstveno sa Kinom zavisi svetski mir.
Baš zato je i važna poseta Kini jednog od najpoznatijih svetskih diplomata Henrija Kisindžera koji je nekada bio američki državni sekretar.
Stogodišnji Kisindžer se sastao sa predsednikom Kine Si Đinpingom, a geopolitički stratezi ovaj susret nazivaju prekretnicom za buduće odnose dve zemlje.
U prilog važnosti posete, pominje se i tajno Kisindžerovo putovanje u Peking davne 1971. godine kada je utabavao put za ekstremno važnu posetu predsednika Ričarda Niksona Pekingu naredne godine.
Gost "Usijanja" analizirao je bitnost i izazov ove posete, a to je Zoran Spasić, stručnjak za međunarodnu politiku.
Spasić je rekao da je Kina doživela ogroman ekonomski rast kada se okrenula Americi.
- Kada govorimo o razgovoru Kisindžera i predsednika Kine, zaključujemo da je razgovor bio sadržajan, trajao je dugo, dve strane su nastojale da normalizuju odnos Amerike i Kine na onom nivou koji je neophodan da bi se ti odnosi nastavili u pravom smeru. Radi se o čoveku koji je 1971. godine priredio posetu Niksona, koja se realizovala 1972. godine, potom je Kina krenula u svoj enorman ekonomski rast. Kada se otvorila prema Americi, Kina je počela da postiže znatne ekonomske rezultate - započeo je Spasić, pa dodao:
- Ovo je značajna poseta, suština je da možemo očekivati blago otopljenje odnosa jer se i mediji pozitivno postavljaju za ovu posetu. Ovo su velike ofanzive. Mnogo velikih američkih zvaničnika je posetilo Peking, to pokazuje želju jedne i druge strane za normalizaciju odnosa.
S obzirom na to da je Kisindžer utabao stazu 1971. godine tadašnjem američkom predsedniku, Spasić je analizirao da li i ova poseta utaba neku stazu:
- Čuli smo saopštenje Vašingtona, svakako da je 1971. godine bio savetnik za nacionalnu bezbednost, dakle bio je u državnoj administraciji, u državnom aparatu. On je sada išao u privatnu posetu, a ta poseta ima veliki značaj jer je Kisindžer jedan od najvećih diplomata u istoriji diplomatije. Smatram da je suštinsko pitanje zbog čega Amerika drugačiji pogled ima na Rusiju od Kine. Brojke su nemilosrdne. Saradnja Amerike i Evrope sa Kinom je 1.500 milijardi, dok je saradnja Amerike i Evrope sa Rusijom 160 milijardi. To su toliko velike razlike. Toliko je velik i jak ekonomski interes da su sve druge razlike potpuno nebitne.
Potom je odgonetnuo kome više odgovara otopljenje odnosa, Kini ili Americi:
- Ne bih se opredelio za jednu ili drugu stranu. Smatram da je obema država stalo i to zbog ekonomskog interesa, ali imaju i odgovornost kao velike sile da sarađuju kako bi svet išao napred. Jedna od stvari zbog koje Amerika želi da produbi odnos sa Kinom jeste da računa na to da Kina može izvršiti uticaj na Rusiju da se sukob u Ukrajini okonča. Pitanje je da li sama Kina može da okonča sukob u Ukrajini, odgovor je ne! Razlog je jer Kina ima ekonomski uticaj i prisustvo u Evropi, a ne politički.
Kurir.rs