Na krštenju devojčice u Uspenskoj crkvi u Pančevu pojavio se nepoznat gost - žena koja se prišunjala i slikala dete za vreme tog čina. Ispostavilo se da je bila deo međunarodne mreže otmičara.
Kako prepoznati upozoravajuće signale i da li je moguće sprečiti otmicu deteta, istraživala je novinarka Kurir TV Jasna Glintić.
Dešava se i dešavalo se... Nekome su 80-e i 90-e godine zbog toga ostale u traumatičnom sećanju ...
Jedni su imali sreće da se otmičari presretnu na vreme, dok neka druga porodica pamti dan poslednjeg susreta i molitvom obeležava rođendane. Neka deca su odrasla ko zna gde, primoravana na ko zna šta ili obrisanog identiteta žive neki život koji nije njihov...
Zbog toga je važno da prepoznamo opasnost. Ko su otmičari dece?
- To je specifičan tip ljudi, to ne može da radi svako. Dakle, to je neko ko je na prvi pogled dopadljiv detetu. Žene igraju vrlo značajnu ulogu jer je žena ta koja je prijemčivija detetu i pre će dete prići nekoj finoj teti koja lepo izgleda, koja je ljubazna...a onda šta će dalje da se desi, to je onaj ružniji deo priče - kaže prof. dr Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost.
Dete može da spasi blagovremena reakcija policije, ali i prisebnost roditelja. Upravo tako je pre 8 godina mala Maša izvučena iz ruku otmičara iz Francuske. Majka kojoj su dete oteli iz naručja uspela je da zapazi mnogo detalja koji su značajno pomogli u istrazi, ali nije uspela fizički da je odbrani, jer je muškarac bio jači.
- Teško je da se danas jedna žena izbori sa dva-tri muškarca... ali može da udari u genitalije, oči, nose prstenje, da ga okrene na drugu stranu da ošamari. Ali može da priušti (svaka sebi) biber sprej (suzavac neki) koji će nositi baš iz tog razloga što biber sprej može da naprska sa 2,3 metra razdaljine, može da bude u obliku priveska i nije upadljivo, jer ta mala deca su bukvalno lagan plen - kaže Miroslav Jovanović, trener i stručnjak za samoodbranu.
Dete mora da nauči da prepozna opasnost na vreme, i ako uzrast dozvoljava, da ume da prepozna razliku između dobronamerne ljubaznosti i zadnje namere.
- Treba da ima neke elementarne informacije o tome kako se ponašaju ti ljudi i kakav je kontekst. Osnovno pitanje - zašto neko želi da bude nasamo sa njim dobar i da se zabavlja sa njim, da ima daju slatkiše - sve praktično treba da kontroliše roditelj. Treba objasniti detetu da svaku takvu situaciju da prijavi i da roditelj treba da zna. Može se ispričati i neka bajka koja ima srećan kraj, ako je dete malo, ako je predškolskog uzrasta. Znamo da postoji bajka vuk i sedam jarića ui kojoj je nepoznat ušao u kuću i znamo kako ta bajka izgleda - kaže Snežana Repac, psiholog.
U slučajeve otmice dece neretko bude umešana međunarodna mreža otmičara koja tipuje decu iz Srbije i regiona.
- Što se tiče generalno tih dela koja prelaze granice jedne države tu je bitna saradnja pre svega policije, naše policije i policijskih organa druge države. U suprotnom završavaju se nadležnosti naše policije na našoj teritoriji i ako prođe granicu oni su završili veliki deo posla, ako ne i ceo posao - kaže Milan Popović, advokat.
Od kindapovanja, na žalost, nijedno dete nije stopostotno zaštićeno. U Evropskoj uniji se na svaka dva minuta prijavi nestanak deteta, a zvanični podaci iz 2022. godine pokazuju da 5 porodica u našoj zemlji još traga za svojim najvoljenijima.
Kurir.rs/J. Glintić
Bonus video: