Dušan Drndarević (22) dokaz je da za nas još ima nade! Znamo ko smo i šta smo. Još kao gimnazijalac krenuo je stopama čukundeda preko Srbije, Albanije, Grčke, Makedonije i otkrio više od 70 grobalja i 900 grobova srpskih vojnika koji su živote ostavili u tuđini.
Momak iz Zlakuse, sela između Užica i Požege, bio je još u osnovnoj školi kada mu je deda iz Rupeljeva preminuo. I tada, u šestom-sedmom razredu, počeo je da se interesuje za svoje korene i pretke.
- Saznao sam da moj čukundeda Radivoje Drndarević nema ni grob, da se ne zna ni gde je nastradao. Jedino se znalo da je otišao u rat, i to treći po redu, posle dva balkanska. I nije se vratio. Krenuo sam da istražujem. I negde 2017. na buvljaku, čini mi se u Pančevu, našao sam dnevnik jednog vojnika iz našeg kraja u kom pominje i mog čukundedu. Tu sam otkrio da je nastradao u bombardovanju Skadra 1915, tokom povlačenja naše vojske preko Albanije. Zapravo bio je prva žrtva nastradala tokom bombardovanja austrougarske avijacije u drugoj polovini novembra te godine - kaže za Kurir Dušan i dodaje:
- Tu je stradalo oko 2.000 srpskih vojnika, kojima je podignuta spomen-kosturnica. Ali je srušena nakon Drugog svetskog rata i na njenom mestu je napravljena trafostanica, koja i dan-danas stoji tu. Išao sam u Skadar, tamo ne postoji ništa što bi ukazivalo da tu počivaju srpski vojnici.
Još jedan predak - Gvozden Terzić, pradeda po očevoj majci, bio je inspiracija mladom Dušanu, koji je poreklom iz obližnjeg Rupeljeva, ali živi u Zlakusi, baš na imanju ovog dede koji je prošao tri rata i osam godina ratovanja.
- Gvozden je preživeo rat, osnovao je i prvu školu u Zlakusi i 1941. su ga streljali Nemci baš zbog te škole. Bio je u Drinskoj diviziji, 4. puk tokom Prvog svetskog rata. Pratio sam njegovo kretanje i prošao sve od Kolubarske bitke, potez Ovčar-Kablar-Jelica-Maljen-Suvobor-Ravna gora, pa do Solunskog fronta, Kajmakčalana, gde sam prešao potez od 300 km. Išao sam i na Staru planina, tu su bili na položajima prema Bugarskoj nakon Prvog balkanskog rata. - veli Dušan.
Tako je krenulo, a došlo je dotle da je već sa 19 godina objavio i knjigu "Tragom prošlosti", u kojoj je opisao sva svoja putešestvija i groblja užičke vojske koja je našao zajedno sa ocem Sašom i prijateljem Radom Kneževićem.
- Na Kajmakčalanu smo i pronašli najviše srpskih grobalja koja su bila izgubljena - oko 70 njih i oko 900 grobova užičke vojske. Mapirali smo ih, popisali ko je tu sahranjen - ističe Dušan.
Još dvojica čukundeda su mu ostala u Velikom ratu - Milenko Perišić iz Godečeva, koji počiva u mauzeleju na Vidu, i Ljubisav Đorđević iz Jakalja, kome se groba ne zna, ali bar mu je ime navedeno na ploči u crkvi u ovom selu kod Kosjerića.
Kurir.rs/J.S.Spasić