Pre četiri dana, odigrala se četverosatna drama tokom ispitivanja dečaka koji je izvršio stravičan masakr u školi Vladislav Ribnikar. Ovaj sudski postupak je deo suđenja njegovom ocu, koji se suočava s optužbom za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Prema sumnjama, dečak nije pravilno rukovao oružjem, što je dovelo do smrtonosnih posledica - devetoro njegovih vršnjaka i školskog čuvara je izgubilo živote. Takođe se veruje da je otac podučavao svog sina rukovanju oružjem, čak ga je vodio i u streljanu.
Dečak je ispitan putem video konferencijskog linka, koji je povezao zdravstvenu ustanovu gde se trenutno nalazi na opservaciji, sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.
Ovo emotivno svedočenje pratili su postupajući tužilac, advokat osumnjičenog oca, zastupnici oštećenih strana, kao i nekoliko roditelja žrtava koje su tragično nastradale u ovom bolnom incidentu.
Gošća "Usijanja" koja je analizirala celokupno saslušanje je psiholog i psihotarapeut Dragana Ivanović.
Prvo se osvrnula na psihološki profil dečaka ubice:
- Nisam prisustovala, ali na osnovu ovoga što je uradio vidi se da nema empatije. Treba da se pitamo šta je dovelo do toga i kako dalje. Ono što bih naglasila, jer se mnogo tumači njegov psihološki profil, jeste da profil školskog ubice ne postoji. U poslednjih 40 godina se to u Americi događa često, govorimo o nasilju koje je planirano, a ne koje je impulsivno. Bitno je da se ono prepozna na vreme, baš jer je planirano.
Potom je rekla šta je zajedničko za "školske ubice" jer kako ona tvrdi, oni se tako nazivaju:
- U 80 odsto slučajeva zajedničko im je da postoji neka sopstvena povređenost. Dakle, prethode određeni događaji, odnosno jedan ili niz događaji koji načine povrede i obavezno bude neka vrsta izolacije. Primeti se da su takva deca određeno vreme izolovani od drugih. To mora na vreme da se registruje.
Kurir.rs